David Lagerkranc

Rekao je da nije važno da li verujemo u Boga. Bog nije sitničav. Važno je da shvatamo da je život ozbiljan i vredan. Treba da ga poštujemo i pokušamo da svet učinimo boljim mestom. Onaj koji nađe ravnotežu između toga, blizu je Boga.“

Fibonačijev niz, u kom je svaka cifra zbir dve prethodne, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, i ostavi mesta za sledeći zbir

svih arogantnih budala, on će biti otac, i to puno radno vreme. Koliko je to iščašeno? Mogao je isto tako da počne da radi i u zoološkom vrtu. Nije znao ništa o deci, jedva da je znao išta i o samom životu, a najčudnije od svega: niko ga nije molio da ovo uradi. Nije ga zvala majka ili baba i preklinjala ga da preuzme odgovornost.

Sam je doneo odluku i sad je planirao – nasuprot staroj presudi o starateljstvu i bez ikakvog upozorenja – samo da ode kod bivše žene i odvede sina kući. Sigurno će biti svađe. Prokleti Lase Vestman će ga sigurno premlatiti. Ali šta je tu je, i on zato uskoči u taksi. Vozila ga je žena koja je manično žvakala žvaku i pokušavala da razgovara s njim. Ne bi joj pošlo za rukom ni da mu je bolji dan. Frans Balder nije voleo ćaskanje.

Sedeo je na zadnjem sedištu i razmišljao o sinu i svemu onome što se nedavno desilo. Avgust nije bio jedini, čak ni glavni razlog što je dao ostavku u Solifonu. Čitav život mu je bio pred raspadom i on se na trenutak zapita