T.R. Ričmond

Ipak, jedini način na koji možemo da odgonetnemo ludilo jeste pomoću tih suludih, šašavih, magično izluđujućih stvarčica koje biramo da zovemo „rečima“. One su sve što imamo.

Zaključila sam da je život jedna džinovska partija zmijica i merdevina: stigneš na vrh jednih merdevina, a onda, tras, padneš niz zmijicu!

Noći najviše liče na zmijice. Trebalo bi da donesem pravilo: bez unosa u dnevnik posle jedanaest uveče.

Šta je umiranje?

Stojim na obali mora.

Lađa plovi na jutarnjem povetarcu i kreće ka okeanu.

Prelepa je, i ja stojim posmatrajući je

Sve dok na kraju ne iščezne na horizontu,

A neko kraj mene kaže: „Nestala je!“ Nestala kuda?

Nestala je sa vidika, to je sve;

Jednako je velikih jarbola, korita i katarki kao i kada sam je videla,

I jednako sposobna da nosi svoj teret do odredišta.

Umanjena veličina i potpuni nestanak sa vidika u meni su, ne u njoj;

I taman u trenutku kada neko kraj mene kaže: „Nestala je“,

Neki drugi ljudi posmatraju njen dolazak

A drugi glasovi radosno viču:

„Evo je, dolazi!“

A to je umiranje.