Haled Hoseini

Ali kra­đa je je­di­ni neo­pro­stiv greh, za­jed­nič­ki ime­ni­lac svih gre­ha. Ka­da ubi­ješ čo­ve­ka, kra­deš ži­vot. Kra­deš pra­vo nje­go­ve že­ne na mu­ža, oti­maš nje­go­voj de­ci oca. Ka­da sla­žeš, kra­deš ne­či­je pra­vo na isti­nu. Ka­da va­raš, kra­deš pra­vo na prav­du.

I ja ve­ru­jem da je to istin­sko is­ku­plje­nje, ka­da nas ose­ćaj kri­vi­ce vo­di ka do­bro­ti.

Dugo sam poživeo, gospodine Markose, i uvideo sam da čoveku dobro dođe mera poniznosti i razumevanja kada sudi o onome što upravlja srcima drugih.

„Do­stet da­rum.“ Vo­lim te.

Ne­ma ni­čeg ru­žnog u ku­ka­vič­lu­ku ako je pra­ćen spo­zna­jom o nje­mu. Ali ka­da ku­ka­vi­ca za­bo­ra­vi ko je… ne­ka mu je Bog u po­mo­ći.

Ali na­dam se da ćeš po­slu­ša­ti sle­de­će: čo­vek ko­ji ne­ma sa­ve­sti, ne­ma do­bro­te, taj ne pa­ti. Na­dam se da će se tvo­je pat­nje okon­ča­ti s ovim pu­to­va­njem u Av­ga­ni­stan.

Bi­lo bi po­gre­šno re­ći da je So­hrab bio tih. Ti­ši­na je mir. Spo­koj. Ti­ši­na je okre­ta­nje ule­vo dug­me­ta za gla­sno­ću ži­vo­ta.
Muk je pri­ti­ska­nje dug­me­ta za is­klju­či­va­nje. Ga­še­nje. Sve­ga.

de­čak ko­ji ne­će da se bra­ni po­sta­će čo­vek ko­ji ni sa čim ne­će mo­ći da se iz­bo­ri.’

Pu­stinj­ski ko­rov ži­vi da­lje, ali pro­leć­ni cvet cve­ta pa ve­ne

Na ovom sve­tu ima lo­ših lju­di, i po­ne­kad lo­ši lju­di osta­ju lo­ši. Po­ne­kad mo­raš da im se su­prot­sta­viš.