bookmate game

Dušan Miklja

  • Matteyionje citiraoпре 2 године
    Nije, naravno, bilo ništa neobično da se dela čak i čuvenih majstora nađu u birtijama jer su ih slikari zalagali za piće. Mada se zbog toga za flamanske kafedžije može reći da su bili prvi galeristi i kolekcionari
  • Matteyionje citiraoпре 2 године
    Svi oni koji leti, razdražljivi i znojavi, hrle na jug, ne znaju kakvo je zadovoljstvo putovati na sever.
  • Marko Uskokovićje citiraoпре 2 године
    Nikada se neće naučiti smernosti oni koji sami nisu trpeli
  • Marko Uskokovićje citiraoпре 2 године
    Zar bi, uostalom, da nije tako, posle tako dugog isposništva u pustinji, još uvek mislila da se i najveće patnje pre mogu izraziti ćutanjem nego rečima
  • Marko Uskokovićje citiraoпре 2 године
    Recept za preživljavanje je, dakle, bio jednostavan: važno je da se pređe samo jedna deonica, potom sledeća i tako redom, ne gledajući daleko napred i ne misleći na kraj puta
  • Marko Uskokovićje citiraoпре 2 године
    Nikako, ipak, nisam mogao da zamislim da će se iz haosa pojaviti odelo, iako je majstor Buda, da završi posao, zatražio još nedelju dana, dakle dva puta više nego što je Svevišnjem bilo potrebno da – takođe iz haosa – stvori svet
  • Jelena Prokicje citiraoпре 2 године
    Postoje ratovi sudbonosni i neminovni, kao i oni nasleđeni i nametnuti
  • Jelena Prokicje citiraoпре 2 године
    Razliku među njima najbolje je izrazio kenijski ministar inostranih poslova Vajaki. „Kada je reč o oslobađanju afričkih teritorija pod manjinskom vlašću – svi smo mi ekstremisti“, izjavio je on na prijemu u britanskoj ambasadi u Najrobiju. „Takva izjava“, vajkao se kasnije domaćin, „priliči nekom radikalnom državniku ali ne i ministru zemlje koju u svemu ocenjujemo umerenom.“
  • Jelena Prokicje citiraoпре 2 године
    Ostali međuafrički sukobi, čak i kada po obimu i žrtvama nisu bezazleni, imaju samo privremeni karakter. A svima im je u korenu kolonijalno nasleđe
  • Jelena Prokicje citiraoпре 2 године
    Vreme osvajanja „crnog kontinenta“ portugalske istorijske hronike opisuju kao seculo maravilhose (port.: čudesan vek). Za Lisabon svakako. Ali za narod osvojenih krajeva to je doba najcrnjeg ropstva. Ovo valja bukvalno shvatiti jer su u prva tri veka kolonijalnog prisustva u Angoli „četiri petine portugalskog izvoza činili robovi“. Računa se da su od 1580. do 1836 – kada je vlada u Lisabonu zabranila ropstvo – Portugalci iz svojih kolonija izvezli četiri miliona robova. Od ovog broja samo iz Angole tri miliona. Iz Afrike je ukupno izvezeno najmanje trideset miliona robova
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)