Lav Tolstoj

otkrivala i još milije razvlačila i padala na donju. I, kao što to uvek biva kod veoma privlačnih žena, taj njen nedostatak – nešto kraća usna i poluotvorena usta – beše njena naročita, isključivo njena lepota.

Nije znao da Ljevin oseća kako mu i krila rastu. Ljevin je znao da ona čuje

njegove reči i da joj je prijatno slušati ga. I samo ga je to zanimalo. Ne samo u ovoj sobi, nego u celom svetu, za njega su postajali samo on, koji je zadobio ogroman značaj i vrednost, i ona. On je osećao kao da je na visini od koje se dobija vrtoglavica, a tamo negde dole, daleko, bili su oni