Dino Bucati

Ortiz se osmehnu: – Ali nisam govorio za sebe, razumete? Verovatno sam i ja ostao ovde po službenoj dužnosti!

kad je odjednom, na horizontu, gde je svaka slika iščezavala pod zavesom večne magle, opazio malu crnu mrlju koja se pomerala.

neko vreme pratila ga je, bez stanke, teskoba koju on nije uspevao da shvati: utisak da neće imati vremena, da će se nešto važno desiti i da će ga zateći nespremnog.