Đorđe Slavić

Poručivanje pića me je uvek ubijalo. Nisam razlikovala viski od džina i nikad nisam uspela da dobijem nešto s ukusom koji mi se stvarno dopada.

To je kao da posmatrate Pariz iz prtljažnog vagona ekspresnog voza koji ide u suprotnom pravcu - svake sekunde grad postaje sve manji, samo što osećate da to, u stvari, vi postajete sve manji i usamljeniji, udaljavajući se od svih tih svetiljki i tog uzbuđenja brzinom od otprilike milion milja na sat.

Sigurno postoji prilično stvari koje kupanje u vrućoj vodi neće izlečiti, ali ih ja ne znam mnogo. Kad god sam tužna što ću umreti ili toliko nervozna da ne mogu da zaspim, ili zaljubljena u nekog koga neću videti nedelju dana, ja potonem do jedne određene tačke i onda kažem: „Okupaću se u vrućoj vodi”