Tana Frenč

Kažu da ti sinovi rasture kuću, a ćerke glavu, i to je tačno.“

Bila je jarkocrvena i krajnje prozirna, zbog čega mi je laknulo: već sam pomišljao da se pretvara u kao led hladnokrvnu superuhodu.

Holi, dušo, uvek je bolje reći nešto na početku. Uvek. Važi? Čak i kad je to nešto što se meni ne sviđa. Kad kriješ, samo će još gore biti.“

Koliko god da si vešt, ovaj svet će u toj igri uvek biti veštiji. Lukaviji je od tebe, brži, i neuporedivo bezdušniji. Ti samo možeš nastojati da održiš korak, da spoznaš svoje slabe tačke i da nikad ne prestaneš da očekuješ iznenadan nizak udarac.

čitavom životu tek malobrojni trenuci su važni. Većinom ih nikad valjano ne zagledamo sem naknadno, dugo već pošto su proleteli

U čitavom životu tek malobrojni trenuci su važni. Većinom ih nikad valjano ne zagledamo sem naknadno, dugo već pošto su proleteli

Koliko god da si vešt, ovaj svet će u toj igri uvek biti veštiji. Lukaviji je od tebe, brži, i neuporedivo bezdušniji. Ti samo možeš nastojati da održiš korak, da spoznaš svoje slabe tačke i da nikad ne prestaneš da očekuješ iznenadan nizak udarac.

Mene žene obaraju s nogu. Od onoga što one rutinski iznose na leđima, većina muškaraca izvrnula bi se i umrla, ali žene se pretvaraju u čelik i guraju i dalje.

Pre nego što sam uspeo da dokučim u čemu je stvar, kod ramena mi se stvori Karmel.