David Albahari

Mudrost je, saopštavao je moj otac, važna stvar, ali: mnogi su mudri, a malo ih je pametnih.

Na kraju od svega jedino ostaje smrad. Sve se raspada. Sve teži da postane nešto drugo. Sve pokušava da dosegne najviši mogući balans. Sve zamišlja drugačiji svet. Sve nastoji da se prilagodi svemu što ga okružuje. Sve je ništa, ništa je sve.

Cvet je teško presaditi, treba mu obezbediti iste uslove, istu vla­žnost zemlje, podjednaki odnos mineralnih sa­stojaka, a čovek, kada se premešta, potpuno me­nja sredi­nu, što je sasvim razumljivo, jer kada bi svet svugde bio isti, onda ne bi postojala nikakva potreba za promenom mesta, i niko ne bi išao na drugo mesto samo zato što je isto kao prvo