Aleksandar Mekol Smit

Tu je bio i skupoceni ručni sat sa dvostrukim navijanjem i upadljivom drugom sekundarom. Takve satove nose oni koji imaju osećaj da su sekunde važne, pomislio je gospodin Dž. L. B. Matekoni.

Kako je samo sažaljevala belce koji ništa od toga nisu u stanju da rade nego stalno trče unaokolo sekirajući se zbog stvari koje će se ionako desiti. Kakva korist onda od sveg tog novca ako ne umeš nikad mirno da posediš ili da jednostavno posmatraš goveda kako pasu? Nikakva, po njenom mišljenju; nikakva, a opet oni to ne znaju. Ponekad sretneš belca koji razume, koji shvata kako stvari zapravo stoje; ali takvih je malo i nisu zajedno, a ostali belci ih često tretiraju kao sumnjive.

„Postoji ime za takve ljude“, objasnila je. „Čitala sam o njima. Zovu ih psihopate. To su ljudi bez morala.“

Smatrala je da ne treba uzimati u obzir oblik glave, iako ima mnogo onih koji u suprotno još veruju; ona je obraćala posebnu pažnju na crte lica i opšti izgled. A pre svega bi pažljivo studirala oči, jer su one veoma važne. Ceo čovek se vidi kroz oči, njegova suština, zato i sklanjaju pogled iza tamnih naočara i kad su unutra oni ljudi koji imaju nešto da sakriju. Takve treba posebno pažljivo posmatrati.

Naše su glave možda male, ali su pune sećanja kao što nebo ponekad ume da bude puno pčela, hiljade sećanja, mirisa, mesta, malih stvari koje su nam se dogodile i koje nam se vraćaju, neočekivano, da nas podsete na to ko smo.

Povredila je onoga ko ju je najviše voleo, dobrog, poverljivog čoveka koji je samo želeo da je zaštiti. Kad bi se samo mogli popraviti postupci iz prošlosti; kad bismo se mogli vratiti tamo, izbeći greške i napraviti drugačiji izbor…

Kako je samo sažaljevala belce koji ništa od toga nisu u stanju da rade nego stalno trče unaokolo sekirajući se zbog stvari koje će se ionako desiti.

Uzgajaće bundeve, a mogu i malu radnju da kupe u selu; i svakog jutra moći će da sedi pred kućom, da udiše miris spaljenog drveta i da se unapred raduje razgovoru sa prijateljima. Kako je samo sažaljevala belce koji ništa od toga nisu u stanju da rade nego stalno trče unaokolo sekirajući se zbog stvari koje će se ionako desiti.

Biblija se stuštila na njegovu glavu sa tupim odjekom koji podstiče decu da napreduju.

Sada je bio tih – ne od ljutnje ili razočaranja – nego zato što mu je trebalo toliko snage za izjavu ljubavi da mu nisu preostale nikakve reči za neko vreme.