Margaret Atvud

Sa vrha nema kuda da se krene sem nadole

Sigurno je da čovek koji razmišlja o osveti, raskopava sopstvene rane, koje bi inače zacelile, i zalečile se.

– Ser Fransis Bejkon, O osveti

Kad dođete ovamo, odbacujete svoj svakodnevni lik. Postajete prazna ploča. Zatim na njoj crtate novo lice. Ako ste niko, ne možete postati neko osim ako postanete neko drugi, govori im on, citirajući Merilin Monro, za koju su čuli. A ovde svi počinjemo od toga što smo niko. Da, i ja.

plemeniti ljudi ne rade zbog novca, oni jednostavno imaju novac, i to im omogućuje da budu plemeniti. Oni zapravo ne razmišljaju mnogo o tome; velikodušna dela prosto niču iz njih, kao lišće iz drveća.

Ali stvarni život blista u sjajnim bojama, govori mu drugi deo njegovog mozga. On blešti svim mogućim bojama, čak i onima koje ne vidimo. Čitava priroda gori: sve se preoblikuje, sve cveta, sve bledi. Mi smo spori oblaci...

Veselo, veselo, veselo, veselo, život je samo san.’“28

, Antoniju u prilog, treba reći da je donekle i Prosperova krivica to što njega nije zanimalo ništa drugo sem njegovih čarolija. To je kao kada ostavite otključan auto: on je Antoniju olakšao zločin. Pa, šta drugo možete da očekujete, Prospero je bio glup, trebalo je da pretpostavi šta mu se sprema, mada je Antonio sigurno od samog početka bio zao, jer inače ne bi zloupotrebio takvu priliku.

’Ja sam ionako u krv toliko ogrez’o da svako uzmicanje je zalud: baš nimalo ne bi mi, da sad stanem, lakše palo, no da produžim dalje’,29

Antonio se ponaša onako kako bi se od njega moglo i očekivati, a Prospero ništa ne uspeva da spreči jer ništa ne primećuje, kao što nije primetio ni prvi put. Znamo da ovo nije lep završetak za većinu likova u drami, ali smo hteli da kažemo istinu i da prikažemo realne događaje, i čini nam se da je ovo ono što bi se desilo. Antonio je zao, šta drugo možete da očekujete?

Ostali odahnu: pojavio se nagoveštaj nade. Nagoveštaj nade im se dopada. Ali, kome se to ne bi dopalo?