Vinston Grum

Jedan dan sledećeg proleća bilo obaveštenje da će da održe ping-pong turnir i da će pobednik da ide u Vašington da igra za Svevojni šampionat. Ja sam se prijavio i bilo je mnogo lako da pobedim jerbo je jedini drugi što je išta valjao izgubio prste u ratu i stalno mu ispado reket.

Trčali smo mi trke ranije, da vidimo kolko smo brzi, al sam ja mlogo brži kad me jure, reko bi. Koji idiot ne bi bio?

Čini se da ćemo da zakasnimo na trening što baš ne valja da se uradi, pa ja reko Kertisu: „Što ne uzmeš po jedan šaraf sa one druge tri gume pa ćeš tako imati po tri šarafa na svaku gumu, što bi bilo dosta da se odvezemo na trening?“

Kertis na trenutak presto da psuje i zagledo se u mene i kaže: „Ti treba da si idiot, kako si se toga setio?“ A ja reko: „Možda jesam idiot, al bar nisam glupav“, i na to Kertis skočio i počo me juri sa pajserom, nazivo me sve grdno što je mogo da se seti, i to nam je prilično uništilo odnose.