Vlada Arsić

новац се подразумевао као вода или ваздух, нешто чега има и у чему се не оскудева.

Наш свет је, чини се, управо по мери палих анђела и зато се, ваљда, с толико страсти боре за њега.

„Верујем људима, али не и ђаволима у њима“

Слаба је вера у Срба – замишљено је рекао Аксентијевић. – Превртљиви смо и поводљиви

На западу радо помињу мрачни средњи век, али не журе да објасне како су из њега изашли. Не кажу да су их просветлили крсташки ратови, пљачка и рушење Константинопоља.

С временом је, међутим, схватио да се интереси државе ретко подударају с народним добром, и да је све време заправо у служби режима који не бира средства да сачува власт.

Видиш, читава цивилизација је историја сукоба државе и Цркве.

Гордост је највећи грех, а код Срба га је вазда било напретек

Схватио је да људи одговарају за оно што су починили, али знатно више за грех предака, за оно учињено деценијама, па и вековима раније. Зло се преносило с колена на колено, из генерације у генерацију, и није сумњао да би слична питања чуо и на другој страни када би муслимани или Хрвати испитивали заробљеног Србина. Како време одмиче, чинило му се, та имагинарна мржња нараста као квасац, прелива се и потапа сваки разум и људско поимање.

Прошао је Славонију, Крајину и херцеговачко ратиште, залазио далеко иза линија фронта и сабрао толико ужаса пред којим би занемео и сâм Данте