Наведени одломак указује на основне развојне правце српскe науке о књижевности између два светска рата – односно на примарни развој њених историографских и филолошких дисциплина које су јачале захваљујући доминацији позитивизма као основне научне методе и књижевног историзма и биографизма као њених водећих праваца.