Mis’im da s’ Bog mlogo ljuti kad negde u polju naiđeš na purpurnu boju i ne primetiš je.
Šta to radi kad s’ razbesni?, pitala ja.
Oh, stvori nešto drugo. Ljudi misle Bogu stalo sam’ da mu udovoljavamo. Al’ svaka budala na svetu mož’ da vidi da s’ to stalno trudi da udovolji nama.
Je l’?, kaz’la sam.
Aha, kaz’la ona. Stalno pravi mala iznenađenja i baca i’ na nas kad najmanje očekujemo.
Mis’iš, to ’oće da bude voljeno, baš kô što kaže Biblija.
Da, Sili, rekla je. Sve ’oće da bude voljeno. Mi pevamo i igramo, nameštamo lice i dajemo bukete cveća, trudeći se da budemo voljeni. Jesi l’ nekad primetila da drveće radi sve moguće da privuče pažnju, sam’ što ne hoda?