Ed Jang

Za razliku od svetlosti, koja se uvek kreće pravolinijski, mirisi se šire, provlače, preplavljuju i vrtlože.

taj čulni balon postoji divna reč – umvelt (nem. Umwelt). Definisao ju je i popularizovao nemački zoolog baltičkog porekla Jakob fon Ikskil 1909. godine. Umvelt na nemačkom znači „životna sredina“ ali ona Ikskilu nije služila da jednostavno označi okruženje u kojem žive životinje. Umesto toga, umvelt je označavao konkretan deo tog okruženja koji životinja može da oseti i doživi – njen perceptivni svet.

Kako je pisac Marsel Prust jednom prilikom rekao: „Jedino pravo putovanje… ne bi bilo posetiti nepoznate zemlje, već imati tuđe oči… videti stotinu svetova koje svako oko njih vidi.“ Krećemo.

Ikskil nije veličao čovekov unutrašnji svet na štetu unutrašnjeg sveta ostalih vrsta, već je koncept umvelta smatrao silom koja ih ujedinjuje i izjednačava s ljudima.

Čula ograničavaju život životinjama u smislu onoga što mogu da otkrivaju i rade.

Crvendaćeve grudi Rebeki izgledaju crvene ali ne i slonu čiji je vid ograničen na nijanse plave i žute.

Ni bumbar ne vidi crvenu boju ali on jeste osetljiv na ultraljubičaste tonove s unutrašnje strane duginog spektra.

Ovo nije knjiga o superiornosti već o raznolikosti.

Godine 1996, posle petnaest godina rada, ona je izolovala hemikaliju Z-7-dodecen-1-yl acetat koju ženke izlučuju u urinu da bi obavestile mužjake da su spremne za parenje. Neverovatno je koliko samo jedno jedinjenje može u tolikoj meri da utiče na seksualni život tako složene životinje. Još je neverovatnije to što ženke noćnih leptira privlače mužjake istom supstancom. Srećom, mužjake noćnog leptira ne privlače ženke slonova jer je taj atraktant samo jedno od nekoliko jedinjenja na njihovom spisku za pretragu.

Pomoću seznora za ukus na vrhu žaoke, parazitoidne ose pažljivo polažu jaja na tela drugih insekata. Jedna vrsta čak može da oseti razliku u ukusu između domaćina na kojima već parazitiraju jaja drugih osa i onih koji su trenutno slobodni.