Dečak koji je voleo jelene

Ponekad moraš da promeniš okruženje da se ne bi sparušio iznutra, zar ne?“

Nego šta. Tablete su joj pomagale, ali najvažnije je bilo održavati rastojanje.“

„Rastojanje?“, upita Munk, ali odmah shvati odgovor na sopstveno pitanje. „Od majke?“

„Da“, klimnu Riter glavom. „Fizičko odstojanje od problema naravno nije rešenje, ali važnije je nego što se misli.“

Mnogo puta pokušao je da objasni majci to u vezi s tatom. Koliko mu se dopadalo da bude kod njega, ptice ispred prozora i miris drveća. Kako novac nije uvek najvažniji i da nije tata kriv što niko neće da kupi njegove slike, kako je moguće ručati a da prethodno ne opereš ruke i nemaš stolnjak. Međutim, majka nije htela ni da čuje, a ponekad je bilo tako teško pronaći reči i na kraju je prestao da se trudi.

Biti kod tate.

„Ali razgovarao je s Vongom?

„Ali razgovarao je s Vongom?

„Ali razgovarao je s Vongom?

Protok vremena.

Sve je prošlo.

Svakodnevica se polako vratila.

Prava norveška priča.

Opraštamo.

Biramo veru u dobro.

Ali tama je opet tu.

Ipak je duša preko noći, u času tame najusamljenija. Zar potreba za ispovedanjem nije najjača ujutru?

Ponekad moraš da promeniš okruženje da se ne bi sparušio iznutra, zar ne?“

Beskrajno leto.

Šest meseci jedrenja u Karipskom moru