Država

A kad vide samu dobrotu, da, uzimajući nju za uzor, ostali deo života uređuju državu, pojedine državljane i sami sebe, svaki redom; da se većinom bave filozofijom, ali kad dođe red, da se muče državnim poslovima i da svaki vlada radi države, ne kao da rade nešto lepo nego kao potrebno; da u tom smislu uvek odgoje druge, da ih ostave mesto sebe državi za čuvare, te tada odu na otoke blaženika i onde trajno stanuju. Zatim treba državu siliti, da im spomenike i žrtve javno čini kao božanstvima, ako i Pitija bude dopuštala, inače kao blaženima i božanskima.

- Prekrasne si vladare stvorio, Sokrate, kao kipar.

- I vladarice, Glaukone; jer drži, što sam rekao, da nisam mislio ništa više o muškarcima nego o ženama, koje među njima po prirodi budu sposobne.

- Naravno, ako će već svejednako imati kao muškarci, kako smo već raspravili.

Ali ne smemo postupati kod poučavanja tako da ih silimo na učenje.

- Zašto to?

- Zato što slobodan čovek ne sme nijedan nauk učiti ropski. Jer telesni poslovi, ako se obavljaju na silu, ništa ne kvare tela, ali u duši ne ostaje nijedan nauk pod silu.

- Istina.

- Nemoj dakle, obučavati dečake na silu nauci, nego po dečački, kao u igri, da uzmogneš tako bolje opaziti za šta je svaki stvoren.

I kod trezvenosti i hrabrosti i velikodušnosti i svih delova kreposti treba osobito paziti na prave ljude i izrode. Jer kad koji pojedinac i država ne zna takve stvari razlikovati, uzimaju, sve ne znajući, hrome i izrode što za prijatelje, a što za vladare.

- Upravo je tako.

- Mi se dakle trebamo svega toga dobro čuvati, jer ako toliki nauk i toliko vežbanje propisujemo i stanemo odgajati telesno i duševno čitave ljude, sama nam pravda neće prigovarati, državu ćemo i državno uređenje sačuvati; a ako ćemo tako odgajati druge ljude, sasvim će nam se protivno dogoditi i na filozofiju ćemo još više smeha sasuti.