Letopisi Nesmiraja 1 – Nesmiraj

Nikada zapravo nisam živeo u svetu koji vi nazivate svojim.

A iskreno, nije ni ona.

Mislim da sam je zbog toga i voleo.

Mojim sestrama,

Svetlosti i Tami, i svemu lepom što se između krije

Jer, evo vam istine, prijatelji moji blagorodni: kada ste u nedoumici, najbolje je biti učtiv u dodiru s ludacima.

Usredsredi se na ono što možeš da promeniš, posavetovao bi je. Ostalo će se samo srediti.

Ona vrsta lepote za kakvu bi neka devojka možda vojsku digla, ubila kakvog boga ili demona. Ova devojka bi.

Ali san joj je ipak stigao pre momka

Zuba mu Čeljustinih, vraćaj ga nazad u pantalone.“

„Ti baš zaista uvek voliš da ostaviš vrata otvorena za moje fore, jelda?“

Guzice su ti kao vino, Gospodine Dobrice. Bolje manje, nego previše

Previše je knjiga. Premalo vekova.“

„Knjige koje volimo isto tako vole nas. A kao što mi obeležavamo mesta na stranicama, te stranice obeleže nas. Vidim to u tebi, kao što vidim i u sebi samome. Ti si kći reči. Devojka koja ima neku priču da ispriča.“