Revolt: U rovovima globalne pobune

Svi ratovi počinju iz gluposti“, rekao je predsednik Džon F. Kenedi u govoru povodom Berlinske krize 1961. godine.

Kada devojčice počnu da stiču osnovno obrazovanje – to jest, šest godina školovanja
301
– to rezultuje opadanjem stope nataliteta od 40-80 procenata. Studija sprovedena u Nigeriji utvrdila je da svaka dodatna godina školovanja za devojke dovodi do prosečnog opadanja u iznosu od 0,26 za broj dece koji eventualno imaju.

Ekonomista Gari Beker izneo je pretpostavku da bi želju da se ima dete trebalo tretirati kao potražnju za robom, koja može imati svoju cenu.
304
Kad ekonomska vrednost obrazovanja poraste, prisutan je podsticaj za investiranje u valjano obrazovanje manjeg broja dece, umesto investiranja u malo školovanja većeg broja dece. Kada društvo pređe s poljoprivredne na industrijsku ekonomiju, postaje isplativije ulagati u kvalitet. Budući da se žene pridružuju redovima zaposlenih, rađanje dece košta dvostruko – naime, tu nije samo trošak njihovog podizanja nego i trošak u vidu novca koji bi žena zaradila za ono vreme koje, umesto toga, posvećuje svojoj deci.

Godine 2013, japanski ministar finansija je reagujući na dugovečnost svojih starijih zemljaka rekao kako bi trebalo da „požure i umru“.

Lord Džonatan Saks, nekadašnji vrhovni rabin Britanije i ugledni jevrejski verski lider u Evropi, izneo je 2016. godine sledeće upozorenje: „Istoričari u antičkoj Grčkoj i Rimu bili su svedoci početka propadanja i propasti svojih civilizacija“, rekao je Telegrafu (The Telegraph). „I Grci i Rimljani pripisali su to opadanju nataliteta, do kog je došlo zato što niko nije želeo odgovornost koju donosi podizanje dece. Bili su previše usredsređeni na uživanje u sadašnjici da podnesu žrtve neophodne za izgradnju budućnosti.“

globalna prosečna starost krajem ovog veka dosegnuti četrdeset dve godine. Hiljadu devetsto pedesete iznosila je dvadeset četiri godine.

Bušido je prastari japanski ratnički kodeks časti, na kom počiva etos lojalnosti i žrtvovanja koji se očekuju i od zaposlenih na njihovim radnim mestima.

Godine 1940, udeo prihoda od finansijskog sektora u BDP-u Sjedinjenih Država iznosio je svega tri procenta; dvehiljaditih se taj udeo gotovo učetvorostručio.
246
Bio je to najviši nivo od vremena neposredno pre kraha berze 1929. godine koji je obeležio početak Velike depresije. I to nije sve. Sredinom dvehiljaditih, četrdeset procenata celokupnog profita američkog privatnog sektora poticalo je od banaka, investicionih firmi, privatnih fondova i ostalih delova finansijskog sektora.
247
U isto vreme, udeo zaduženosti američkih domaćinstava u BDP-u zemlje porastao je u razdoblju od 1999. do 2008. godine sa 67 na 100 odsto.

Krajem 2019. godine, zaduženost domaćinstava u Sjedinjenim Državama iznosila je 14,15 biliona dolara ili prosečno oko 110 hiljada dolara po domaćinstvu – više nego na početku Velike recesije 2007-2009. godine.

Fundamentalista je zadovoljan, ne zato što izlazi na kraj s uzaludnošću savremenog sveta nego zato što je odlučan u nameri da ga uništi. Nasilni fundamentalizam preti najosnovnijem zahtevu koji građani postavljaju svojim vladama – ličnoj bezbednosti. U globalnom svetu, stena fundamentalizma će se uvek iznova skotrljati nizbrdo ubijajući usput i ljude. U podnožju, Sizif će se iznova latiti posla, rešen da izgura tu stenu uzbrdo u svom Hadu.