Zen i umetnost održavanja motocikla

Stalno neprimećeni prolazimo kroz trenutke tuđih života.

Sva su rešenja jednostavna – kad do njih stignete. Ali jednostavna su samo onda kad ih već znate.

Kad živite u senci ludila, pojava drugog uma koji misli i govori kao vaš jeste nešto vrlo blisko prosvetljenju.

Umetnost je napor visokog kvaliteta.

Prvi korak od Fedrovog stava: „Kvalitet je Buda“ jeste da takva tvrdnja, ako je istinita, pruža racionalnu osnovu za ujedinjenje tri područja ljudskog iskustva koja su sada nepovezana. Ta tri područja su religija, umetnost i nauka. Ako se može pokazati da je kvalitet središnji pojam sva tri područja i da je iste vrste, onda sledi da ta tri razjedinjena područja imaju osnovu za međusobno prožimanje.

Ima jedna stvar o pionirima koju nikada ne čujete da se spominje, a to je da svi oni bez izuzetka, po svojoj prirodi, stvaraju nered. Oni se probijaju napred videći samo svoj plemeniti, daleki cilj i nikada ne primećuju ništa od prljavštine i ruina koje ostavljaju za sobom. Neko drugi mora to da počisti, i to nije glamurozan ni zanimljiv posao. Čovek mora neko vreme da se prisiljava dok ne počne da obavlja tu dužnost. No, kad se jednom spusti na taj prilično bezvoljni nivo, shvati da to nije ni tako loše.

Kvalitet je neprekidan podsticaj koji nas primorava da stvaramo svet u kojem živimo. I sve u njemu. Svaki njegov delić.

Najlakša intelektualna analogija čistog kvaliteta koju ljudi oko nas mogu da razumeju jeste ova: ‘Kvalitet je reakcija organizma na svoju okolinu.’

Skockanost.
Tako to izgleda. To obuhvata sve. Skockanost. Kad oduzmete kvalitet, dobijete skockanost. Odsustvo kvaliteta je suština skockanosti.

Da bi zaista osetio pobedu, moraš stalno da se dokazuješ na neki drugi način, uvek iznova, večito upregnut u ispunjavanje lažne slike o sebi, opsedan strahom da ta slika nije istinita i da će se to kad-tad otkriti. To nikada ne uspeva.