Zen i umetnost održavanja motocikla

Gadilo mu se da izađe pred punu prostoriju studenata i govori. Bilo je to potpuno nasilje nad njegovim usamljenim, izdvojenim načinom života, pa je osećao ogromnu tremu, samo što se to nije nikada odražavalo na njemu na pozornici, nego pre kao nepodnošljiv intenzitet svega što je radio.

Postao je svestan da doktrinarne razlike između hinduizma, budizma i taoizma ni izdaleka nisu toliko značajne koliko doktrinarne razlike između hrišćanstva, islama i judaizma. Zbog njih se nikada nisu vodili ratovi, jer se verbalne predstave stvarnosti nikada nisu smatrale samom stvarnošću.

Kant kaže da postoje aspekti stvarnosti koje nam čula neposredno ne pružaju. Njih on zove a priori.
Primer a priori znanja je ‘vreme’. Vi ne vidite vreme. Niti ga čujete, ni mirišete, ni probate, ni dodirujete. Ono nije prisutno među čulnim utiscima dok se primaju. Vreme je ono što Kant naziva ‘intuicijom’, što um mora da priloži dok prima čulne podatke.

Teško je planirati kada ćete razmišljati, a lako je kad se jednom počne.

Svrha naučnog metoda je odabiranje jedne od mnogo pretpostavljenih istina. Time se, više nego bilo čime drugim, zapravo bavi nauka. Ali, istorijski gledano, nauka čini upravo suprotno. Umnožavanjem činjenica, informacija, teorija i pretpostavki, sama nauka vodi čovečanstvo od jednostavnih apsolutnih istina ka mnogostrukim, neodređenim, relativnim istinama. Glavni uzrok društvenog haosa, neodredivosti misli i vrednosti, koje bi racionalna spoznaja morala da odstrani, nije niko drugi nego sama nauka.

Stvaranje pretpostavki najtajanstvenija je od svih kategorija naučnog metoda. Odakle one dolaze, to niko ne zna. Čovek negde sedi, bavi se svojim poslom, i odjednom – fleš! – razume nešto što pre toga nije razumeo. Dok se ne proveri, pretpostavka ne predstavlja istinu. Ni ispitivanje nije njen izvor. Njen izvor je negde drugde.

Mnogi se prihvataju nauke zbog radosnog osećanja nadmoćne snage uma; nauka je njihov poseban sport u kojem traže uzbudljivo iskustvo i zadovoljenje ambicije; u hramu se mogu naći i mnogi koji su žrtvovali plodove svojih mozgova na tom oltaru iz koristoljublja.

Čovek koji čeprka nešto pomoću frankenštajnovske opreme vredne pedeset hiljada dolara ne radi ništa naučno ako unapred zna kakvi će biti rezultati njegovog napora. S druge strane, mehaničar koji uključuje sirenu da vidi da li je ispravan akumulator neformalno izvodi pravi naučni eksperiment. On ispituje jednu pretpostavku postavljajući pitanje prirodi.

Čovek koji čeprka nešto pomoću frankenštajnovske opreme vredne pedeset hiljada dolara ne radi ništa naučno ako unapred zna kakvi će biti rezultati njegovog napora. S druge strane, mehaničar koji uključuje sirenu da vidi da li je ispravan akumulator neformalno izvodi pravi naučni eksperiment.

U prvom delu formalnog naučnog metoda, to jest u opisu problema, glavna veština sastoji se u tome da se ne navodi ništa više od onoga što je čovek apsolutno siguran da zna.