Zen i umetnost održavanja motocikla

Entuzijazam je psihološki benzin koji pokreće sve ostalo.

Dok razmišljam o tome, često pomislim da je ideja da je um jedne osobe dostupan umu druge samo iluzija koja je posledica razgovora, samo stilska figura, privid zbog kojeg neka vrsta razmene između suštinski stranih bića izgleda uverljivo, i da njihovo istinsko povezivanje nije moguće. Napor pronicanja u um drugog iskrivljuje ono što se vidi.

Ako želimo da izmenimo svet i učinimo ga boljim, mislim da put ka tome ne vodi kroz političke razgovore, koji su neizbežno dualistički, puni subjekata i objekata i njihovih međusobnih veza, niti kroz programe pune zadataka koje drugi ljudi treba da obave. Mislim da takav pristup počinje od kraja i da pretpostavlja da je kraj zapravo početak. Programi političke prirode su bitni krajnji proizvodi društvenog kvaliteta koji mogu biti delotvorni samo ako je sve u redu sa skrivenom strukturom društvenih vrednosti. Društvene vrednosti su ispravne samo ako su vrednosti pojedinaca dobre. Mesto gde treba popravljati svet nalazi se u srcu, glavi i rukama pojedinaca, a zatim odatle treba preći na okolinu.

možete da živite samo od privlačnih emocija, od onog što je gruvi. Morate da se bavite i skrivenom suštinom svemira, prirodnim zakonima koji, kad se razumeju, mogu da olakšaju posao, smanje broj bolesti i skoro iskorene glad.

Stalno neprimećeni prolazimo kroz trenutke tuđih života.

Sva su rešenja jednostavna – kad do njih stignete. Ali jednostavna su samo onda kad ih već znate.

Kad živite u senci ludila, pojava drugog uma koji misli i govori kao vaš jeste nešto vrlo blisko prosvetljenju.

Umetnost je napor visokog kvaliteta.

Prvi korak od Fedrovog stava: „Kvalitet je Buda“ jeste da takva tvrdnja, ako je istinita, pruža racionalnu osnovu za ujedinjenje tri područja ljudskog iskustva koja su sada nepovezana. Ta tri područja su religija, umetnost i nauka. Ako se može pokazati da je kvalitet središnji pojam sva tri područja i da je iste vrste, onda sledi da ta tri razjedinjena područja imaju osnovu za međusobno prožimanje.

Ima jedna stvar o pionirima koju nikada ne čujete da se spominje, a to je da svi oni bez izuzetka, po svojoj prirodi, stvaraju nered. Oni se probijaju napred videći samo svoj plemeniti, daleki cilj i nikada ne primećuju ništa od prljavštine i ruina koje ostavljaju za sobom. Neko drugi mora to da počisti, i to nije glamurozan ni zanimljiv posao. Čovek mora neko vreme da se prisiljava dok ne počne da obavlja tu dužnost. No, kad se jednom spusti na taj prilično bezvoljni nivo, shvati da to nije ni tako loše.