„Duhovito i vispreno… Eko u punom sjaju.“ – Pablišers vikli
Nulti broj je odmah po objavljivanju podigao prašinu oko imena najpoznatijeg italijanskog pisca današnjice i izazvao nove razdore među već zaraćenim taborima Ekovih obožavalaca.
Novine više posvećene iznudama i ucenama nego prenošenju vesti.
Paranoični urednik koji luta ulicama Milana, rekonstruišući poslednjih pedeset godina u savremenoj istoriji, i proučava „poslednje dane“ Benita Musolinija.
Ubistvo pape Jovana Pavla I, tajne službe koje upravljaju teroristima, dvadeset godina krvoprolića i događaji koji deluju izmišljeno sve dok mediji ne objave da su se zaista zbili.
Krhka ljubavna priča između dvoje rođenih gubitnika, nesuđenog pisca u pedesetim i ranjive devojke koja piše tračerske vesti o poznatima, a žudi za ozbiljnim novinarstvom.
Eko se ovde ponovo vraća svojoj omiljenoj tematici – teorijama zavere i lažnim mitovima, ali ovom prilikom ne uranja u daleku prošlost već se okreće novijoj italijanskoj istoriji. Dovitljivo zamišljen kao negacija novinarske profesije, ovaj roman pomalo je i groteskna parodija nečega što se zaista odigralo u mnogim italijanskim režimskim novinama tokom takozvane Druge republike.
