Nulti kilometar

Vreme je da počnete da živite život o kom ste oduvek sanjali.
Henri Džejms

Usredsredila sam se i širila svoju dobru energiju svuda oko sebe. Imala sam želju da podelim svoju sreću. Zraci sunca pratili su me uz put i pojačavali snagu koja je isijavala iz čitavog mog bića. Šanti je bio u pravu, svet se nije promenio, preobrazio se samo moj pogled na njega. Nisam mogla da sprečim sebe da verujem u teorije kvantne fizike koje su dokazivale da misao utiče na ishod. Nadala sam se, izdišući svoju najbolju energiju ka neznancima, da ću dotaći ovu ili onu ćeliju u njima i učiniti da se na trenutak osećaju bolje.

Kada hoćemo da se pomerimo ili da govorimo, treba prvo da ispitamo svoje stanje duha, dovedemo ga u stanje ravnoteže, i zatim da postupimo ispravno.
Šantideva

Nismo sami, već u društvu. Ništa za nas ne predstavlja opasnost, voljeni smo bezuslovnom ljubavlju. Dovoljno je da se povežemo jedni sa drugima da bismo to osetili. Imaj poverenja u maticu univerzuma, oseti mir koji je u tebi i slušaj kako odzvanja svemoć koje si sastavni deo. Sreća se nalazi tu.“

Nije više pitanje da li ćeš živeti bez mene, Mael, kada zavolimo, to je ljubav za ceo život. Svi tvoji koraci pratiće moje i obratno. Seti se, kada se dva povezana atoma razdvoje, sve što radimo jednom, ponavlja i drugi, u istom trenutku na potpuno istovetan način, na udaljenosti od nekoliko miliona kilometara. Ostalo ne postoji.“

I uvek je tako bilo sa ljubavlju, da ne zna svoju pravu dubinu dok ne dođe čas rastanka.
Halil Džubran

Prošaputala sam: „To je, dakle, to, nulti kilometar, trenutak u kom sve počinje i završava se u savršenstvu!“

Oprostiti sebi, to znači prihvatiti da nikada nismo izašli iz te velike vibracije, jer je to nemoguće, i zato više nema šta da se oprosti jer samo ljubav postoji. Nije, dakle, ni bilo zla.“

Vidiš i sama, oproštaj nije više samo velikodušan čin sa naše strane prema drugome za ono što je on učinio loše, već razumevanje da lošeg nije ni bilo, jer bol ne dolazi od njega, nego od nas samih. Počinje osuđivanjem, a završava se zahvalnošću.“

Mi smo na pogrešnom mestu tražili odgovore na pogrešna pitanja: zašto drugi čini da mi patimo? Ili… šta je on loše uradio? Međutim, stvar je u tome da razumemo šta naš sagovornik budi u nama. Šta kod mene nije razrešeno pa njegovo ponašanje ili njegove reči mogu da me dotaknu? Umesto što se stavljamo u ulogu žrtve i suočavamo se sa dželatom, hajde da se stavimo u kožu odgovornog za svoj bol i otkrijmo zašto nam sagovornik izaziva tu patnju.“