Burnout

Smisao je onaj osećaj da ste vi: „važni u nekoj široj perspektivi. Život može da pruži iskustvo smisla onda kada osećate da je njegov značaj iznad trivijalnog i trenutnog, kada osećate da on ima svrhu ili da poseduje neku vrstu koherentnosti koja nadilazi haos

Nekad morate da se distancirate od sveta i dozvolite sebi da osetite mir i udobnost – sve dok to nije jedino što radite.

Drugim rečima, emocije su tuneli. Ako prođete kroz njih i dođete skroz do kraja, stignete do svetla.

Od bespomoćnosti se možemo odučiti radeći nešto – i to nešto za šta nam je potrebno telo. Prošetajte. Izvrištite se u jastuk. Ili, što bi rekla Keri Fišer: „Uzmite svoje slomljeno srce i pretvorite ga u umetničko delo“.

Okončanje ciklusa nije stvar intelektualne odluke; radi se o fiziološkoj promeni. Baš kao što ne možete reći svom srcu da nastavi da kuca, ili svojoj probavi da nastavi s varenjem, tako ni ciklus ne možete da završite svesnom odlukom. Morate pružiti svom telu ono što mu je potrebno, pustiti ga da radi to što radi i dati mu dovoljno vremena.

Duboko, usporeno disanje snižava nivo odgovora na stres

Fizička aktivnost je ubedljivo najefikasnija strategija za okončanje ciklusa odgovora na stres.

Za početak, bilo bi sjajno i da samo ustanete sa stolice, duboko udahnete, napregnete sve svoje mišiće na nekih dvadesetak sekundi, a potom se opustite uz dubok izdah.

jeste da svom telu date resurse koji su mu potrebni da okonča ciklus odgovora na stres koji je prethodno pokrenut.

Frojdenberger 1975. godine skovao taj izraz, i to kao tehnički termin, „burnout“ je imao tri suštinske odlike:

emocionalnu iscrpljenost – umor koji potiče od previše brige koja traje predugo;
depersonalizaciju – istrošene zalihe empatije, brižnosti i saosećanja za druge; i
oslabljen osećaj ličnog postignuća – nepobediv osećaj uzaludnosti: osećanje da ništa što radite nije važno.1