Put do integriteta

Dante skreće sa stranice i gleda pravo u svoju publiku – u vas, dok čitate ovo, u ovom trenutku. On se preselio u večnu sadašnjost. „Večno” ne znači nešto što traje dugo, već nešto što je vanvremensko. Zapamtite, Dante se poistovećuje sa svetlošću, a pri brzini svetlosti vreme više ne postoji. Foton može biti bilo gde, svuda, u svakom trenutku istorije.

Bol izazivaju razni događaji, dok je patnja rezultat načina na koji se suočavamo sa događajima – kako se postavljamo prema njima i, naročito, šta mislimo o njima. Kao što je Epiktet napisao u drugom veku: „Ljude ne uznemirava ono što im se događa, već njihove misli o tome što im se događa.”

Kant je smatrao da naši umovi stvaraju sva naša iskustva, u­ključujući prostor i vreme. Tamo negde možda postoji stvarnost, ali mi možemo da je doživimo samo kroz filter vlastite subjektivne percepciije, što znači da niko nikada ne može da zna šta je apsolutna istina.

Ljude ne uznemirava ono što im se događa, već njihove misli o tome što im se događa.”

mesto gde svaki kukavičluk mora umreti. Nema izgleda da pređete naredne korake ako niste hrabri.

Suđeno mi je da živim u miru”

Kada nam je integritet kompletan, mi smo u potpunosti sposobni za svaku emociju: preplavljujuću ljubav, duboku žal, strašan bes, jezivi strah. Ta emocija može biti bolna, ali ne izaziva intenzivnu, upornu patnju kakvu doživljavamo kada smo u mračnoj šumi grešaka.

kineski filozof Lao Ce je napisao: „Oni koji znaju, ne govore; oni koji govore, ne znaju.”

„Otkrila sam da sam patila kada sam verovala svojim mislima, ali kada im nisam verovala, nisam ni patila, i da to važi za svakog čoveka. Sloboda je tako jednostavna. Otkrila sam da patnja nije obavezna. Pronašla sam radost u sebi koja nikada nije nestala, ni na trenutak. Ta radost je u svakome, zauvek.”

Treće, Dante zaranja na dve strane savršeno čiste reke. Prva strana ga navodi da zaboravi sve što je ikada pogrešio, dok ga druga navodi da se seti svega što je ikada uradio kako treba.