Neznanac u mom grobu

„Normalnost je pitanje kulture i konvencije. Ako živite u ludačkoj kulturi, morate biti iracionalni da biste želeli da se uklopite. Potpuno racionalna osoba prepoznala bi ludačku kulturu i odbila da se uklopi. Ali neuklapanjem takva osoba bira da bude nazvana ludom u tom konkretnom društvu.“

kao dete koje hoda radnjom u kojoj je sva roba nedostupna ili nije na prodaju, a lažni prodavci stoje iza staklenih vitrina i ne nude ništa.

Ako konj izgleda opako i nervozno, možeš da se kladiš da nosi i opakog i nervoznog jahača na leđima.

Kao da je svirao sebi i za sebe; možda se nedavno završila neka sahrana, pa je ostao da vežba ili svirkom uguši uporan hor duhova.

Pola sata da se postane čio i vedar.

Vrati se, Dejzi, dušo, na kraj duge, svom ćupu zlata i zgodnom princu. Stvaran svet je ružno mesto za tridesetogodišnje devojčice koje srljaju u katastrofu.

Čak i sada nije znao zašto nije tada prestao; bio je svestan jedino toga da je mučni nemir u njemu prestajao kada je igrao neku opasnu igru, bilo da je varao na kartama ili nasamarivao neku stanodavku ili, kao sada, igru gde je ulog njegov sopstveni život

Prvo jedan prolazni trenutak krivice, praćen prelaskom krivice u nagon da okrivi drugog, da bi se taj osećaj prelio u osvetoljubivost, a osvetoljubivost u osećaj moći: Svima ću im pokazati, boga mi

„Molim te, ne plači“, reče Dejzi umorno. „Ništa se nama nije dogodilo osim što smo obe malo starije, pa ti želiš više mog života nego što sam ja spremna da ti dam

To što je voljena nije bio problem. Problem je bio to što, kada se na nekog usredsrede snažni ljudi poput Džima i njegove majke, gubi se na spontanosti. Gubi se sposobnost za ljubav.