Drugi Krug

Kad pogledam snimak nekog Hitlerovog govora i posle toliko godina – i sa filmske trake – osetim neku infernalnu energiju; kad pogledam Musolinijeve snimke, dođe mi da prsnem u smeh.

vrlo škrt u javnom traćenju intime

i istorija podleže neumitnom zakonu entropije i po nuždi tog zakona mora završiti u apsolutnom neredu.

Opraštanje je, koliko ja razumijem stvari, dublje i sveobuhvatnije od zaborava. Ne može se oprostiti djelomično niti se može oprostiti uslovno. Ili si oprostio, ili nisi oprostio. Onaj kojem opraštaš ne može biti ucijenjen tvojom gestom. Opraštanje nije čin velikodušnosti nego čin bezrezervnog žrtvovanja. I da, kao što smo na početku ustanovili: oprostiti se može samo krivcu, samo ubojici. Tobožnje opraštanje njegovoj djeci ili sunarodnicima samo je perfidniji oblik osvete. Opraštanje onima koji nisu krivi uljuđeni je, mirnodopski vid vraćanja istom mjerom.

etnofiletizam – sakralizacija nacionalizma, idolizacija nacije.

čovjek ima pravo da živi slobodan i neometan od drugih.

ali kada sam konfrontiran, a svakodnevno sam konfrontiran, emocionalnim i instinktivnim argumentima katoličkih ultradesničara u Hrvatskoj, osjećam se kao rusofil

deklarativna „ljubav prema domovini“ daje ti odrešene ruke da mrziš sve ostalo

Uopšte, ideja naglašenog, svakodnevnog i celodnevnog patriotizma, patriotizma kao lajf stajla, basnoslovno je kretenska.

osmijeh bez ikakvog pokrića u emociji, kao što je i optimizam bez ikakvog pokrića u mišljenju.