Don Kihote II: Maštoglavi vitez don Kihote od Manče

Nikad se nemoj povoditi za zakonom samovolje, koji je obično vrlo privlačan neznalicama što zamišljaju da su oštroumni.

Diči se, Sančo, skromnošću svoga roda, i nemoj se stideti da kažeš kako potičeš od ratara, jer kada ljudi vide da se ne stidiš, niko se neće ni truditi da te ponizi, i radije se ponosi time što si skroman i častan, a ne nadmen i grešan.

Pazi, Sančo: ako za meru uzmeš vrlinu, i ako se dičiš time što činiš vrla dela, nemaš razloga da pozavidiš onima kojima su očevi i dedovi bili kneževi i gospoda, pošto se krv nasleđuje, a vrlina se stiče, i vrlina sama po sebi ima vrednost koju krv nema.

Vreme leti, sve je mena,

vraća se kô uspomena,

zato greši ko god čeka.

nalazeći u tom leka,

neka druga vremena.

Kažem i to da će onaj ko je pesnik po prirodi, biti mnogo bolji ako se pomogne veštinom i biće bolji od pesnika koji hoće to da bude samo zato što ima veštinu: razlog je u tome što veština nije bolja od prirode, nego je usavršava; i tako pomešane, priroda s veštinom i veština s prirodom, stvoriće savršenog pesnika.

pošto sam čuo da je ta žena što je zovu Sreća nekakva pijandura i prevrtljivica, i još je odozgo slepa, pa tako ne vidi šta radi, i ne zna ni koga obara ni koga uzdiže.

„Go se rodih, go ostadoh: nit šta dobih, nit propadoh.“

što je pošteno zasluženo, propašće, a što je nepošteno, propašće i to, i gazda mu.

jer i siromahe, ako su vrli i razboriti, ima ko da prati, čini im čast i štiti ih, kao što bogatašima ima ko da se ulaguje i da ih sledi.

Neka se nose i te Basilijeve veštine! Čovek vredi onoliko koliko ima, a ima onoliko koliko vredi. Samo dve loze postoje na svetu, kako je govorila moja baba, a to su imati i nemati, mada se ona držala onih koji imaju; a u današnje vreme, gospodaru moj don Kihote, više se vodi računa o tome šta čovek ima nego šta zna: magarac pokriven zlatom izgleda lepše od konja pod samarom.