Simeonov pečat

Hilandar je – kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović – carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza s nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja

U hrišćanstvu je broj devet povezan s onim koji izvršava Božju volju, jer je sačinjen od tri trojstva. Trojka je simbol savršenstva, pa je devetka, koja se dobija množenjem trojke trojkom, simbol apsolutnog savršenstva. U Egiptu se sveta planina Sunca zove – Devet, u nordijskim zemljama veruje se da je univerzum podeljen na devet svetova, a bog Odin devet dana i devet noći visi na kosmičkom drvetu Igdrasil da bi dobio svetu tablicu znanja. Kao poslednji u nizu, broj devet predstavlja završetak nekog ciklusa, što je direktna asocijacija na devet meseci trudnoće, ali i na devet otvora, koliko ih, prema islamu, ima na ljudskom telu – dve nozdrve, dva oka, dva uha, usta, polni organ i anus. Kod Rimljana se za mušku decu proslava pročišćenja održava devet dana nakon njihovog rođenja, a mrtvi se sahranjuju devet dana posle smrti.

Iguman je znao da su krajem XVIII i tokom celog XIX veka Bugari činili većinu monaške braće u Hilandaru, pa su neretko i igumani bili Bugari. Manastir je svesno siromašen, a brojne neisplaćene menice dovele su ga gotovo pred vrata bankrota: dugovanja su dostigla cifre koje su mogle da dovedu do toga da manastir pređe u ruke onoga ko otkupi menice.

Pred kraj XIX veka krenu delegacija hilandarskih monaha, Srba, u Beograd, u dvor. Požališe se srpskom kralju, mlađanom Aleksandru Obrenoviću. On poče da otkupljuje dug, pa uskoro igumana Bugarina zameni Srbin. U znak zahvalnosti, monasi 1896. godine pozvaše u posetu kralja Aleksandra i tada mu podariše Miroslavljevo jevanđelje, povelju Svetog Simeona Mirotočivog i pečat.

„Lobanja i kosti“. Osnovano je 1832. godine na Univerzitetu Jejl, u Konektikatu. To društvo ima više izdanaka, a prilikom prijema novih kandidata u jednom od njih ističe se parola: „Ko je budala, ko je mudar, prosjak ili kralj? Siromašan ili bogat, u smrti je sve isto.“ Natpis je na nemačkom jeziku.

Držeći u ruci lobanju dvorske lude Jorika, danski princ Hamlet govori o prolaznosti života. I samo ime brda – Golgota – na kome je raspet Hrist, na hebrejskom jeziku znači „mesto lobanje“. Lobanja ima oblik kupole, kao i nebeski svod, koji podseća na mesto prelaska iz života u smrt.

otac Simon je zapisao: „Ako umreš pre smrti, nećeš umreti kada smrt dođe.“

– Domaćinovo pitanje je iskreno i logično, jer svinja pije i dok jede, a goveda samo posle jela.

U Hilandaru se stalno ponavljaju imena Sava, Mitrofan, Nikanor, Simeon, Danilo, Stefan i Simon. Kada se upokoji neko od njih, naredni iskušenik, pošto postane monah, dobija njegovo ime. Osim imena Mitrofan i Nikanor, ostala imena su dobijena po nekom od svetaca.

Novak je, kada se branio od televizije, ponavljao rečenicu iz jednog pozorišnog komada Dušana Kovačevića: „Ko gleda televiziju – neobavešten čovek, a ko veruje televiziji – budala.“

svi monasi na Svetoj Gori kada dođu u manastir Hilandar prvo pogledaju u kakvom je stanju loza Svetog Simeona. Razlog za to je verovanje da će Sveta gora potonuti u more tri dana pošto se osuši loza stara osam vekova.

Drugo verovanje o nestanku Svete gore vezano je za ikonu Bogorodice Portaitise, Vratarnice. Ikona je došla u Bogorodičin vrt na čudesan način, nošena morskim talasima. Nalazi se na kapiji manastira Iviron. Ako ikona nestane iz manastira, biće to znak da će Sveta gora potonuti.