Solunska 28, Nele Karajlić
Knjige
Nele Karajlić

Solunska 28

Jasna
Jasnaje citiralaпре 5 месеци
Među Srbima se retko kada znalo ko kosi, a ko vodu nosi. Jedino kad udari neka nevolja, rat ili katastrofa širih razmera, tada se Srbi slože, pa međ’ sobom podele uloge. Ovako, kad je mir, svako vuče na svoju stranu.
b0590413010
b0590413010je citiraoпре 6 месеци
Kada udari nevolja na Srbina, neka pošast, prirodna kataklizma ili rat, u njemu se probude najplemenitija osećanja, koja su u doba mira i prosperiteta uglavnom nevidljiva i potisnuta koristoljubljem i sebičnošću. Čim nagrne nesreća, Srbin se oseti pozvanim da pomogne, da se žrtvuje, solidariše sa nastradalima, do te mere da čoveku od ponosa što pripada tome plemenu suze naviru na oči. Nestanu tada u njemu sva ljubomora i zavist, pokvarenost i prevara, obest i zloba, sve ono što ga krasi kada život ide normalnim tokom, daleko od stradanja. Onu poslovičnu „komšijsku kravu“, kojoj u miru želi sve najgore, u vreme velikih nesreća on je spreman da spase, izbavi iz nevolje po cenu vlastitog života. Ali kad se život vrati u svoj redovan tok, Srbin postaje ponovo onaj stari pokvarenjak pun zavisti i zlobe, koji će tu istu „komšijsku kravu“ rado otrovati, ako to već nema neko drugi da uradi umesto njega.

Kada bi Srbi živeli pod stalnim pritiskom nesreća i katastrofa, bili bi najplemenitiji narod na svetu. Ovako, kako te nesreće, hvala bogu, prođu, Srbi ostaju samo jedno od milion plemena sa svim svojim manama i vrlinama.
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Činilo mu se da nije postojalo vreme pre polaska voza iz stanice, niti će postojati vreme nakon što se ovaj voz zaustavi. To i jeste osobina rata. Čoveku se čini da je odvajkada postojao i da nikada neće ni prestati. Takav je rat. Beskonačan
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
„Gospodo Nemci! Šta to pada po Beogradu? Kiša gneva vrelog gvožđa, užarene lavine germanskog besa? Ili note Mocarta, stihovi Getea, partiture Betovena, misli Hegela, reforme Lutera? Od čega umiru deca raskomadanih tela? Od Devete simfonije? Od Male noćne muzike? Od Kritike čistog uma?“
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
„Pa, na kraju, sreća je pobedila!“

„Jeste, sreća uvek pobedi, ali mi izgubimo.“
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
rekli su mi, grešan si, ali pravičan… ljubav te vodila, pa nisi kriv, jer čovek od ljubavi nije kadar da se odbrani
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Bili smo mladi, a mladost ne misli. Mladost voli
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Ali duša i jeste zagonetna baš zbog toga što se ne zna kad se otvara, a kad zatvara
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
To su bili trenuci koji dokazuju da je tuga jedna plemenita osobina i da je ne zaslužuje svako
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Ponašanje njegovog sina u njemu probudi tugu koja mu ne dade da shvati da je bog Vladi dao redak dar da ceo svet gleda sa posebnim, skoro svetačkim razumevanjem. A kad čovek nešto ne shvata, on to nazove ili nemogućim ili ludim
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Svaki put kada bi poštar pokucao na vrata, nju bi preplavio talas srama, kao neki podsetnik da se nije dovoljno pokajala, da nije dovoljno molila za oproštaj, da blud i požuda i dalje tinjaju u njenoj duši
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Ali, da je lako zaboraviti, čoveku bi život bio pesma
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Izabrani su oni kojima se svest rađa još dok im se telo stvara u majčinoj utrobi, ali i oni behu iznenađeni kada se duši priključi telo i kada zajedno izađu u potpuno nov nepoznat svet
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Nestade one toplote u kojoj je do tada uživao. Pored njega je oticao topli crveni potok. Činilo mu se da s tim potokom odlazi ceo jedan svet. Bojao se ovoga novog koji ga tako željno iščekuje. A o tom novom svetu nije bio čuo ništa dobro
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Iznenada, dok je Života prodirao svojim užarenim žezlom u srce vulkana iz kojeg je sipala magma požude, njoj se duša otrgnu od tela, tačno između dva Životina udara, te se vinu ka stropu njihove spavaće sobe, i sa visine kraj kristalnog lustera obori pogled na dva tela što su sjedinjena gorela u plamenu ljubavi kojem bi i najveći šumski požar pozavideo.

Ona se upita da li je moguće da nije znala da ovakva slast postoji? Da li je moguće da je sve ove godine ovo tražila van zidova ove kuće? Da li je moguće da u čoveku pored nje nije videla ovu silu koju on poseduje, a koja je noćas dovodi do vrhunca? Da li je moguće da je tog čoveka tražila na nekome drugome mestu? Ko je on? Da li je moguće da je on noćas ovakav, a da je sve ove godine bio neprimetan, drugačiji? Ali ko je ona? Da li je ona ovakva kakva je noćas ili je njena prava slika drugačija? Da li je on u njoj video ovo što vidi noćas ili je video neku koja nije njegova? Da li su se njih dvoje ikada sreli? Upoznali? Kao što su se sreli i upoznali noćas? Da li je to on ili neko drugi? Da li je to ona ili neka druga
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Ispred sebe je imala čoveka, lepotana, Apolona, koga bi trebalo zavesti, a taj posao nije nimalo lak. On je hladan, bešćutan, uništene prošlosti, neosetljiv za sadašnjost, a budućnosti nema. Ali bio joj je primamljiv, kao nikada do sada
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Njena snaga bila je tolika da je celu kuću bojila u boju svoga raspoloženja
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Ko zna? Da je nije prelilo to čarobno osećanje, alasa ne bi ni primetila, jer čovek vidi drugačije kad mu je srce prazno nego kad mu je ispunjeno ljubavlju
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
On se osećao napuštenim upravo onako kako to biva sa onima kojima se najbliži ne nađu u pravom trenutku na pravome mestu
b0226273873
b0226273873je citiraoпре 2 месеца
Rišar je u toj gospodskoj reakciji njegovih poslodavaca prepoznao neku posebnu aristokratsku crtu, davno zabora­vljenu u njegovom tobože plemićkom pariskom društvu. Nije video ni trunke licemerja, kojeg je Pariz bio pun. Zato ga obli stid što je u ovoj vukojebini naišao na tu davno izgubljenu gospoštinu, o kojoj Pariz može samo da sanja, a još više ga pogodi saznanje da se on, izdanak negdašnje plemićke porodice, nije našao na nivou tih ljudi sa kojima je delio hleb
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)