Nele Karajlić

Solunska 28

    Ana Žiržisje citiralaпре 2 године
    U njoj su živeli i umetnik i preduzetnik, i mir i gnev, i snaga i apatija, i dobrota i zlo, i na kraju krajeva, i žena i muškarac.
    Jasna Prokovićje citiralaпре 2 године
    Među Srbima se retko kada znalo ko kosi, a ko vodu nosi. Jedino kad udari neka nevolja, rat ili katastrofa širih razmera, tada se Srbi slože, pa međ’ sobom podele uloge. Ovako, kad je mir, svako vuče na svoju stranu.
    b0590413010je citiraoпре 2 године
    Kada udari nevolja na Srbina, neka pošast, prirodna kataklizma ili rat, u njemu se probude najplemenitija osećanja, koja su u doba mira i prosperiteta uglavnom nevidljiva i potisnuta koristoljubljem i sebičnošću. Čim nagrne nesreća, Srbin se oseti pozvanim da pomogne, da se žrtvuje, solidariše sa nastradalima, do te mere da čoveku od ponosa što pripada tome plemenu suze naviru na oči. Nestanu tada u njemu sva ljubomora i zavist, pokvarenost i prevara, obest i zloba, sve ono što ga krasi kada život ide normalnim tokom, daleko od stradanja. Onu poslovičnu „komšijsku kravu“, kojoj u miru želi sve najgore, u vreme velikih nesreća on je spreman da spase, izbavi iz nevolje po cenu vlastitog života. Ali kad se život vrati u svoj redovan tok, Srbin postaje ponovo onaj stari pokvarenjak pun zavisti i zlobe, koji će tu istu „komšijsku kravu“ rado otrovati, ako to već nema neko drugi da uradi umesto njega.

    Kada bi Srbi živeli pod stalnim pritiskom nesreća i katastrofa, bili bi najplemenitiji narod na svetu. Ovako, kako te nesreće, hvala bogu, prođu, Srbi ostaju samo jedno od milion plemena sa svim svojim manama i vrlinama.
    Marija Petrovicje citiraoпре 21 дана
    Ali sa novcem nema šale. On je kao neko živo biće, kućni ljubimac koji zahteva pažnju, poseban tretman. Traži i vreme i snagu, i bolje ga je nemati ako s njim ne znate da baratate. Komfor, pa i luksuz koji ga prati, gasi životni žar, i što je još gore, budi samoživost i tvrdičluk
    Ivana Petrusicje citiraoпрошлог месеца
    Tako on ostade sam na svetu, u malenoj kući na samoj obali, sa čamcem boje kajsije i svojom lepotom, koja mu, kao i svaka druga lepota, umalo ne dođe glave.

    Žene takvu lepotu ne praštaju. Budio je u njima požudu i zabranjene snove. Gledale su na njega kao na neko daleko, nedokučivo blago, zamišljale ga kraj sebe, nemajući hrabrosti da mu priđu i otmu ga od Dunava.
    b7199593801je citiraoпре 3 месеца
    Svako to malo delo bilo je ogledalo njene uzavrele duše i lomljivog srca.
    Danijela Canićje citiralaпре 8 месеци
    Da li je čovek zaista praćen prokletstvom, pa svoju sreću ne ume da nađe međ’ onim najbližim, već ga tera neki vrag da kopa za nju miljama daleko od samoga sebe?“
    Danijela Canićje citiralaпре 8 месеци
    Boso, bojiš li se boga?“, upita Života monaški skrušeno.

    „Zašto me to pitaš?“

    „U ovom životu cene se raskoš, sjaj, novac i zlato… ali u onome gore ceni se nešto drugo.“

    „E, kad odem gore, videću šta se ceni… pa ću se već nekako snaći.“
    Danijela Canićje citiralaпре 8 месеци
    Međutim, tu svest o vlastitim greškama nije delila ni sa kim. „Na kraju krajeva“, mislila je, „najmanje sam zaslužila nerazumevanje. Ako ja moram da se naviknem na njih, nek se i oni malo naviknu na mene!“
    Danijela Canićje citiralaпре 8 месеци
    Muškarac je nesposoban i sebičan“, reče Greta s razumevanjem. „On bez žene gubi smisao. Može da vodi i raskošan život, da menja oko sebe žene kao što menja cipele, ali mu i uživanje dođe glave. Shvati da je besmisleno. A žena može sama. Večno. Bez ikoga. Muškarac je samo jedna planeta, a žena, žena je ceo svemir.“
    Danijela Canićje citiralaпре 8 месеци
    Pesma nas je držala zajedno. U njoj smo se prepoznavali. A nju ne možeš da sasečeš. Da je spališ, presečeš joj grkljan, ubiješ je iz puške. Jok! Kad čuješ te reči o Kosovu, te rime, to nadahnuće, osetiš da ti je dužnost da ih širiš dalje, da ih predaš pokolenjima iza sebe, pa nek oni vide šta će s tim. Da ne bi pesme, mi bismo nestali kao što su nestali mnogi narodi koji svoju sudbinu nisu vezali za stih. Mi, slava bogu, jesmo.“

    Zatim ustade i, uznemirena
    Danijela Canićje citiralaпре 8 месеци
    Ne zna se koliko je njih slikalo kao Leonardo, pisalo kao Molijer, komponovalo kao Bah, ali nije imalo sreće da se nađe na pravom mestu u pravo vreme, pa su njihove slike, note i slova završili na smetlištu istorije
    Danijela Canićje citiralaпре 8 месеци
    Te noći ubijeni su kralj Aleksandar i kraljica Draga. Tela su im bacili na zemlju ispred dvora
    Danijela Canićje citiralaпре 8 месеци
    Ali sa novcem nema šale. On je kao neko živo biće, kućni ljubimac koji zahteva pažnju, poseban tretman. Traži i vreme i snagu, i bolje ga je nemati ako s njim ne znate da baratate.
    Danijela Canićje citiralaпре 8 месеци
    Pa to znači da čovek ne odlučuje ništa!?“

    „Ništa! Živi u neznanju! Gluv, slep, nem, ali upravo zbog toga život je lep!“
    Jovanaje citiralaпре 10 месеци
    Beograd uđe u novo proleće. Ovoga puta mirno i blago. Grad se umi martovskim kišama, pa kad ga sunce, početkom aprila, okupa svojom nevinošću i čistotom, on zasja kao biser izgubljen na obalama dveju reka. Retko šta može da se meri po vedrini i razdraganosti sa aprilom u Beogradu.
    Gordana Serenčešje citiraoпрошле године
    Da li je čovek zaista praćen prokletstvom, pa svoju sreću ne ume da nađe međ’ onim najbližim, već ga tera neki vrag da kopa za nju miljama daleko od samoga sebe?“
    Gordana Serenčešje citiraoпрошле године
    Kada bi njena duša pamtila sve ono šta je doživela, sva bi se raspala u paramparčad.
    Gordana Serenčešje citiraoпрошле године
    „Osveta je otrov od kojeg umire onaj koji ga spravlja.“
    Gordana Serenčešje citiraoпрошле године
    Voleo ih je beskrajno, naročito majku, ali zajedno sa tom ljubavlju, kao i kod svakoga deteta, raslo je i osećanje teskobe, koju je priroda usadila u svako živo biće, bodreći ga time da se odvoji od gnezda u kojem se rodio.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)