Prva damska detektivska agencija

Ceo čovek se vidi kroz oči, njegova suština, zato i sklanjaju pogled iza tamnih naočara i kad su unutra oni ljudi koji imaju nešto da sakriju.

Kako je samo sažaljevala belce koji ništa od toga nisu u stanju da rade nego stalno trče unaokolo sekirajući se zbog stvari koje će se ionako desiti. Kakva korist onda od sveg tog novca ako ne umeš nikad mirno da posediš ili da jednostavno posmatraš goveda kako pasu? Nikakva, po njenom mišljenju; nikakva, a opet oni to ne znaju. Ponekad sretneš belca koji razume, koji shvata kako stvari zapravo stoje; ali takvih je malo i nisu zajedno, a ostali belci ih često tretiraju kao sumnjive.

Tu je bio i skupoceni ručni sat sa dvostrukim navijanjem i upadljivom drugom sekundarom. Takve satove nose oni koji imaju osećaj da su sekunde važne, pomislio je gospodin Dž. L. B. Matekoni.

Može čovek da ide kroz život i da stiče svake godine nove prijatelje – može i svakog meseca – ali nema zamene za ta prijateljstva iz detinjstva koja opstanu do odraslog doba. Za njih smo vezani čeličnim vezama.

ljubav je oblik slepila koje zatvara oči za najočiglednije stvari. Može se voleti ubica i jednostavno ne verovati da je tvoja ljubav u stanju mrava da zgazi, a kamoli da ubije čoveka. Ne bi bilo svrhe odgovarati je.

Trebalo ih je na to podsećati, jer ako bi im se prepustilo da se sami time pozabave, oni se ne bi u to ni upuštali. Oni bi samo iznašli šta je za njih lično najbolje i to bi proglasili za pravednu stvar. Tako razmišlja većina ljudi.

Povredila je onoga ko ju je najviše voleo, dobrog, poverljivog čoveka koji je samo želeo da je zaštiti. Kad bi se samo mogli popraviti postupci iz prošlosti; kad bismo se mogli vratiti tamo, izbeći greške i napraviti drugačiji izbor…

Može čovek da ide kroz život i da stiče svake godine nove prijatelje – može i svakog meseca – ali nema zamene za ta prijateljstva iz detinjstva koja opstanu do odraslog doba. Za njih smo vezani čeličnim vezama.

Zanimljivo je kako neki ljudi imaju razvijeno osećanje krivice, mislila je, a neki drugi nemaju. Pojedinci bi se beskrajno mučili oko neke slučajne greščice koju su napravili, dok se drugi ne bi nimalo potresli što su nekog izdali ili se beščasno poneli.

Može čovek da ide kroz život i da stiče svake godine nove prijatelje – može i svakog meseca – ali nema zamene za ta prijateljstva iz detinjstva koja opstanu do odraslog doba. Za njih smo vezani čeličnim vezama