Orkanski visovi

Kao kad biste posle pustog, brdovitog, rudarskog kraja ugledali lepu, plodnu dolinu, a i glas i pozdrav bili su mu u skladu sa izgledom. Govorio je prijatnim, dubokim glasom, a reči izgovarao kao što vi činite: manje oporo i mekše nego što mi govorimo.

Krstovima su obeležene večeri koje si provela s Lintonovima, tačkama večeri provedene sa mnom. Vidiš li? Obeležio sam svaki dan.’

’Vidim… to je vrlo glupo, kao da ja pazim na to!’, odgovori Ketrin čangrizavo. ’I zašto sve to?’

’Da ti pokažem da ja pazim’, reče Hitklif.

’Treba li uvek da sedim s tobom?’, zapita ga ona, sve ljuća. ’Kakvu korist imam od toga? O čemu ti govoriš? Po onome što govoriš ili činiš da bi me zabavio mogao bi biti nem ili kao dete!’

’Keti, nikad mi ranije nisi rekla da govorim suviše malo ili da ne voliš moje društvo’, reče Hitklif, veoma uzbuđen.

’To i nije društvo kad ljudi ne znaju ništa i ne govore ništa’, progunđa ona.

Dugo se borio da ide ukorak s Ketrin u učenju, i najzad je odustao sa gorkim ali nemim žaljenjem, i to potpuno odustao; kad je video da mora pasti ispod svog pređašnjeg nivoa, nije hteo ni korak učiniti da ide napred. Zatim je njegov spoljni izgled počeo da odgovara zaparloženosti njegovog uma, hodao je trapavo i prostački izgledao. Njegova prirodna povučenost pretvorila se u gotovo idiotski preteranu nedruštvenost i zlovolju. Izgledalo je da oseća neko mračno zadovoljstvo u izazivanju mržnje i nepoštovanja malog broja svojih poznanika.

nije padala u iskušenje da pokaže svoju goru stranu u njihovom društvu i kako je bila dovoljno pametna da se stidi grubosti prema onima koji su je uvek dočekivali ljubazno, svojom iskrenom srdačnošću je nehotice obmanula staru gospođu i gospodina, stekla Izabelino divljenje i osvojila srce i dušu njenog brata. To joj je laskalo još od početka jer je bila vrlo ambiciozna, i navelo je da usvoji dvoličan karakter, bez namere da ikoga obmane. Tamo gde je slušala da Hitklifa nazivaju ’prostim mladim mangupom’ i ’gorim od životinje’, pazila je da se ne ponaša kao on. Ali kod kuće je pokazivala malo sklonosti za učtivost, koja bi izazvala samo podsmeh, i da obuzdava svoju neobuzdanu prirodu kad joj to niko ne bi priznao niti je za to pohvalio.

Bila je to prijatna slika. Duga svetla kosa lako se kovrdžala na slepoočnicama, oči velike i ozbiljne; cela figura suviše krhka. Nisam se čudio što je Ketrin Ernšo mogla zaboraviti svog prvog prijatelja zbog ovakve osobe.

Ljudi ovde zaista žive ozbiljnije, okrenuti su više sebi, a manje površnoj promeni i beznačajnim spoljnim stvarima. Mogao bih da zamislim da je ovde gotovo moguća doživotna ljubav, a bio sam potpuno ubeđen da nijedna ljubav ne može trajati godinu dana. Jedno stanje liči na gladnog čoveka pred koga se stavi samo jedno jelo, na koje on usredsredi sav svoj apetit i slatko ga pojede, a drugo na čoveka za stolom koji su postavili francuski kuvari; možda će on moći isto toliko da uživa u toj raznolikosti kao celini, ali svaki poseban deo je samo atom za njega i njegovo sećanje.

Primetio sam da stanovnicima ovih krajeva ljudi predstavljaju veću vrednost nego svetu u gradu, kao što pauk u tamnici predstavlja veću vrednost zatvoreniku nego pauk u kući ukućanima.

Da li vam je poznato raspoloženje u kojem ćete, ako sedite sami i posmatrate mačku kako na prostirci ispred vas liže svoje mačiće, tako napeto pratiti tu operaciju da će vas ozbiljno iznervirati ako mačka propusti da oliže samo jedno uvo?

Dobro srce pomoći će ti da dobiješ lepo lice, moj mladiću, čak i da si pravi crnac; a rđavo će i najlepše pretvoriti u nešto još gore od ružnog.

Sigurno se pritajio iza klupe kad je ugledao tako lepu i otmenu gospođicu umesto svoj čupavi duplikat, kao što je očekivao.