Vizuelna inteligencija

Koristite svoje uši, koristite svoj mozak, tu izraslinu kojom opažate, i koristite svoje moći dedukcije.“

Čini se očiglednim da svi svoju okolinu vidimo drugačije. Opet, konstantno to zaboravljamo, i ponašamo se kao da postoji samo jedan pravi način da se vidi.

posmatranja mogu se razviti kultivisanjem navike da se okolina gleda aktivno, radoznalo. Obuka u posmatranju sledi iste principe kao i obuka u svakoj drugoj aktivnosti.

dokazuju kako je pažnja neophodna za svesnu percepciju, te da je pažnja selektivna. Ako je naša pažnja zaokupljena nečim, makar to bio i neki prozaični zadatak poput brojanja, može da nam promakne nešto drugo, ogromno i dlakavo, tik ispred nas.

„To je delom i problem raščlanjivanja izvora“, kaže on. „U mnogo čemu, vaša pažnja vas usredsredi. Bavite se jednom stvari, a vaš mozak efikasno potiskuje ili filtrira sve ostalo.“

Način na koji neuroni u ljudskom mozgu odlučuju čime će se baviti naziva se pažnjom.

„Ne postajemo čarobno svesni nečega“, kaže Gracijano. „To je čin obrade podataka u mozgu.“

Proučavanje ove Vermerove slike pokazuje nam u praksi da što duže i pažljivije gledamo, više ćemo toga otkriti. Žorž de Mestral, Betsi Kaufman, Stiv Džobs i Leonardo da Vinči verovali su svi odreda kako izumi nemaju toliko veze sa stvaranjem koliko sa otkrivanjem.

A otkrivanje je omogućeno jednostavnim otvaranjem očiju, uključivanjem mozga, usredsređivanjem i obraćanjem pažnje. Ser Isak Njutn se saglasio sa tim, izjavivši: „Ako sam ikada došao do nekog vrednog otkrića, bilo je to pre zahvaljujući strpljivoj pažnji nego bilo kom drugom talentu.“

Studenti treba da shvate kako bez obzira na to koliko je tehnologija postala korisna, ona ne može da se poredi sa dva dobra oka i mozgom.“

Usporavanje ne znači da ste spori, već samo znači da trošite nekoliko minuta kako biste apsorbovali ono što vidite. Spoznaja detalja, obrazaca i odnosa zahteva vreme. Nijanse i nove informacije mogu nam promaći ako projurimo kraj njih.

a svu sreću, postoji prirodno i lako rešenje za okolnosti u kojima dopuštamo da nas preplavi stres zbog brzine i neprestanog odvlačenja pažnje: možemo jednostavno da usporimo. U ceremonijalnom govoru diplomcima na koledžu Sara Lorens, industrijski dizajner i „Razbijač mitova“ Adam Sevidž podsetio je diplomce iz 2012. kako ne moraju da budu neprestano u žurbi, i kako zapravo imaju mnogo vremena: „Imate vremena za neuspeh. Imate vremena da uprskate stvar. Imate vremena da pokušate ponovo, a kada i tu uprskate stvar, opet imate još vremena.“ Sevidž nas takođe podseća na ironične zamke nestrpljenja: „Žurba dovodi do grešaka, a greške vas usporavaju mnogo više nego što to čini usporavanje.“