Nož

volje, onda smo ubili Hrista protiv božje volje. A onog dana kad shvatimo da možemo prkositi božjoj volji, tog dana smo oslobodili sami sebe. Posle toga je sve moguće.“

A čežnja ne dolazi posle sreće, već ide podruku s njom, jer sa srećom dolazi i bolni uvid da više ništa ne može biti kao pre, i već ti nedostaje to što imaš, unapred strepiš od apstinencije, od tuge zbog gubitka, proklinješ što si saznao šta si u stanju da osećaš.

Neko vreme ga možeš zavaravati, ali bol će te uvek pronaći – kad se opustiš, kad spustiš gard, kad proviriš iz rova. Dotad smeš da ne osećaš ništa.“

Sreća nije prirodno stanje, već jedno treperavo, vanredno, to su sekunde, minuti i dani za koje znaš da ne mogu potrajati. A čežnja ne dolazi posle sreće, već ide podruku s njom, jer sa srećom dolazi i bolni uvid da više ništa ne može biti kao pre, i već ti nedostaje to što imaš, unapred strepiš od apstinencije, od tuge zbog gubitka, proklinješ što si saznao šta si u stanju da osećaš.

Hari je nekad bio srećan. Sreća je, međutim, poput heroina, kada je jednom okusiš, kada jednom iskusiš da ona postoji, više se ne možeš pomiriti sa običnim životom bez nje.

Kome su suđena vešala, taj se neće udaviti.

Da nisi došla, nikad ne bih bio usamljen.

„Kamera je, dakle, u ovoj kućici za ptice?“

Sreća nije prirodno stanje, već jedno treperavo, vanredno, to su sekunde, minuti i dani za koje znaš da ne mogu potrajati.

Strašno loša ideja. Ali bolju nemam.“