Nož

volje, onda smo ubili Hrista protiv božje volje. A onog dana kad shvatimo da možemo prkositi božjoj volji, tog dana smo oslobodili sami sebe. Posle toga je sve moguće.“

A čežnja ne dolazi posle sreće, već ide podruku s njom, jer sa srećom dolazi i bolni uvid da više ništa ne može biti kao pre, i već ti nedostaje to što imaš, unapred strepiš od apstinencije, od tuge zbog gubitka, proklinješ što si saznao šta si u stanju da osećaš.

Kome su suđena vešala, taj se neće udaviti.

Da nisi došla, nikad ne bih bio usamljen.

„Kamera je, dakle, u ovoj kućici za ptice?“

Sreća nije prirodno stanje, već jedno treperavo, vanredno, to su sekunde, minuti i dani za koje znaš da ne mogu potrajati.

Strašno loša ideja. Ali bolju nemam.“

„Sigurno je bilo više razloga, a moja samosvesnost je ograničena.

A svi mi smo notorni. Notorni švaleri, lopovi, pijanice, ubice. Ponavljamo svoje grehe, a nadamo se pomilovanju – od Boga, od drugih, ili bar od sebe samih.

Fotografije koje kačiš na zid su rečenice istrgnute iz života kakav bi želeo da jeste.