Kako da dođete do moćnih ideja

Na svakom snimku mozga jasno se vidi da su prilikom smišljanja ideja aktivne obe strane

Svaki put kada smo prihvatili nešto novo, otpustili smo nešto staro.

Računari nisu kao mi, te u svom sadašnjem stanju nikada ne mogu imati svest kao mi. Ali će, više nego verovatno, biti sposobni da je imitiraju vrlo dobro.

Kreativni mislioci su pojedinci koji vode ljudsku rasu ka budućnosti. Oni idu ispred društva da bi otkrili nove ideje i nove mogućnosti.

Većina kompanija koja je pokušala da sprovede promenu kulture i dalje ne poštuje svoje zaposlene niti ima poverenja u njih za vreme radnih sati. I dalje žele da oni rade mnogo više nego što je razumno za iste pare. I dalje ne žele da se oni udalje od utvrđenog sistema i procesa. I dalje se ophode prema njima kao da su zupčanici za meso u nefleksibilnoj mašini. Programi kulture koje sprovode nisu ništa više do isprazne i lažne imitacije načina na koji zaista brižne kompanije rade.

Ali gore je od toga. Naročito kada je reč o svetu ideja.

Velika kultura je nusproizvod istinskog vrednovanja ljudi u organizaciji. Do svih malih taktičkih aktivnosti dolazi zato što kompanija brine o svojim zaposlenima i svemu onome što ih čini ljudima. Većina programa promene kulture koje sam video podrazumevaju samo uvođenje ovih nusproizvoda a da pri tome ne menjaju način delovanja i poštovanje svojih zaposlenih

HARMONIJA NIJE UVEK POZITIVNA
Većina poslovnih ljudi složiće se da konflikt nije poželjan na radnom mestu. Bolje je ako se zaposleni slažu međusobno. Dobra kancelarija je harmonična kancelarija.

Nažalost, ovo nije najbolje za ideje. Pozitivni konflikti mogu biti neverovatno korisni.

Ne kažem da radno okruženje treba da pretvorimo u ratnu zonu. Samo kažem da treba da razumemo kako da udelimo i prihvatimo kritiku na pozitivan način. To je dvosmerna situacija. Podjednako je važno kako primamo i kako dajemo kritiku.

U nastavku su pojedini indikatori:

• Poštovanje Mora da postoji poštovanje kod obe strane. Osoba koja daje povratnu informaciju treba to da uradi sa punim poštovanjem osobe kojoj se obraća. A osoba koja prima povratnu informaciju mora da prizna da možda i ovom drugom to teško pada. Kada poštujete neku osobu, ne želite da je omalovažavate ili vređate. Ako vam je to polazna tačka, imaćete dobar početak.

• To nije lično Nijedna kritika nija usmerena na pojedinca, već na ideju. Takođe, suština kritike nije u tome da onaj koji je daje izgleda dobro. Fokus bi u potpunosti trebalo da bude na poboljšanju ideje koliko god je to moguće. Na taj način, svi su usklađeni oko istog cilja.

• Konstruktivnost Način na koji dajete povratni komentar je krucijalan. Nije stvar u tome da kažete nekome da mu je ideja loša a da onda počnete da ređate razloge zbog kojih je loša. Suština je u tome da ukažete na segmente koji mogu biti poboljšani. Često je dobro da prvo navedete sve elemente koji vam se dopadaju pre nego što pređete na one koji bi mogli da budu izmenjeni. I nemojte da se zaustavite samo nakon rečenice: „To neće uspeti zato što ...“ Pre izaberite drugu formulaciju: „Mislim da bi to verovatno moglo da se poboljša na ovaj način...“

• Slušajte Osoba koja prima povratni komentar mora da se potrudi da ne prekida razgovor odbrambenim komentarima. Trebalo bi da posluša sve do kraja i bude sigurna da razume povratni komentar pre nego što odgovori.

• U dva smera Dozvolite osobi koja je upravo primila povratni komentar da dâ svoj odgovor na njega. Možda ova druga osoba ne razume važne elemente ideje ili određene elemente pregleda zadatka. Opet, ovaj povratni komentar mora da se da uz isti nivo poštovanja.

• Zahvalnost Nakon što je povratni komentar udeljen, obe strane bi trebalo da se zahvale jedna drugoj na iskrenosti i zbog toga što rade zajedno na tome da ideja bude što bolja.

Ovu vrstu pristupa trebalo bi usvojiti na nivou cele kompanije. Na taj način, imaćete na kraju bolje ideje kroz konstruktivnu saradnju. A izbeći ćete sitne svađe i lična prepucavanja koja zaista štete radnom ambijentu

Ali Hajmo se ne zaustavlja tu. On je takođe okupio trideset najgenijalnijih umova iz celog sveta. Svaki od njih doprinosi jednom idejom svakog meseca. To čini tri stotine šezdeset ideja godišnje.

„Ponekad su te ideje glupe ili prilično obične ili ništa posebno, ali za mene je to važno. To je kao neka vrsta detektora koji pronalazi stvari ispod površine. Stoga pažljivo slušam sve te predloge zato što oni predstavljaju lična gledišta različitih ljudi.“

Hajmo vidi svoju kompaniju kao nešto što mora da se razvija i da se oblikuje kako bi moglo da prihvati nove mogućnosti. Pomislite samo šta bi sve bilo moguće kada bi svaka kompanija imala sličan sistem.

NEKA RAZMIŠLJANJE BUDE DEO VAŠEG SISTEMA
Hajmo Hamer je osnivač jedne od naujspešnijih marketinških agencija u Austriji. On nije klasičan primer direktora kompanije. Štaviše, on je najsrećnija i najenergičnija osoba koju ćete ikad upoznati. I napreduje zbog činjenice da se posao neprestano menja.

„Iznova gradim svoju kompaniju svake dve godine“, rekao mi je Hajmo. „Svake dve godine izrađujem strategiju za svoju kompaniju, prikupljam nove ideje, poslovne ideje, razvojne procese.“ Način na koji on ovo radi je zaista impresivan. Počinje od njegovih zaposlenih.

„Moji zaposleni i frilenseri, koji broje nešto više od stotinu ljudi, nisu primorani već pozvani da me inspirišu svojim idejama. Svake nedelje mi dostavljaju stvari koje su našli na internetu, zanimljivosti koje su čuli na konferencijama, stvari koje su čuli na televiziji. I tako imamo princip otvorenih očiju i otvorenih ušiju.“

Zaposleni ne šalju samo linkove ili slike; pišu kratki apstrakt svog zapažanja da bi objasnili ono što je toliko zanimljivo s tim u vezi. Svake nedelje uveče, dok planiramo narednu nedelju, Hajmo čita ove apstrakte. Jednom mesečno, kompanija održava sastanke savetodavnog odbora sa dvanaest zaposlenih iz svih delova kompanije da razgovaraju o najzanimljivijim idejama koje su podnete.

Oni diskutuju o tim idejama, brane ih, proširuju i odlučuju da li su vredne realizacije. Nakon toga, izdvaja se budžet za najbolje

KAKO IZVUĆI KORIST IZ NEUSPEHA
Postoji kult neuspeha kada je reč o startap zajednici. Osnivači veoma često govore o projektima koji nisu uspeli, katastrofalnim greškama koje su napravili i kako su izgubili sav svoj novac zbog loše odluke. Ovde nije reč o tome. Te priče su zanimljive, ali mislim da ih ne treba veličati.

Neuspeh je nešto do čega može doći kada se radi sa nečim što je neprovereno. Međutim, ako imate dobar sistem, i dalje možete da imate koristi od toga. Svi projekti, uspešni ili neuspešni, trebalo bi da sadrže korak o učenju. Taj korak trebalo bi da pruži odgovore na sledeća pitanja:

Šta je bilo dobro?

Šta je moglo da bude urađeno bolje?

Na koje neočekivane događaje se usput naišlo?

Šta je glavni element koji je doveo do uspeha ili neuspeha projekta?

U retrospektivi, šta smo mogli da uradimo drugačije? A šta bismo opet uradili na isti način?

Koje veštine treba da razvijemo? Kako možemo da unapredimo proces?

Koja saznanja bi trebalo da podelimo sa ostatkom organizacije?

Ako postoje druge lekcije koje biste voleli da naučite, dodajte ih na spisak. Na primer, možda želite da vidite kako je tim funkcionisao zajedno, ili kako se projekat uklapao u svakodnevne poslove ljudi, ili da li je to bilo lepo iskustvo za ljude. Dodajte odgovarajuća pitanja na listu i okupite sve da zajedno date odgovore.

Ovo nije prilika da upirete prstom, kritikujete i prigovarate. To je sesija koja ima za cilj da vam da dragocene informacije koje će pomoći organizaciji da se poboljša u razvijanju ideja. I čak i da je projekat bio ponižavajući neuspeh, ovakav proces učenja daće svakom narednom projektu veće šanse za uspeh