Jedi, moli, voli

Želiš li zaista nekoga da upoznaš, moraš se razvesti od njega.“

Iako ne i teološki, kulturološki, ja sam hrišćanka

To je, dakle to. Sada ste dosegli poslednje odredište zaluđenosti – potpuno i bespoštedno obezvređivanje sebe.

Zavisnost je oznaka svake ljubavne priče zasnovane na zanesenosti. Sve počinje kad vam objekt obožavanja dodeli halucinogenu dozu nečega što se i ne usuđujete da priznate da želite – emocionalni spid bol, možda, gromovite ljubavi i mutnog uzbuđenja. Ubrzo počnete da čeznete za tom intenzivnom pažnjom, gladno opsednuti kao svaki narkos. Kad vam je droga uskraćena, odmah postanete bolesni, ludi i istrošeni

Jedino nezamislivije od odlaska bilo je ostajanje; jedino nemogućnije od ostajanja bilo je odlaženje.

Luiđi Barcini u svom remek-delu Italijani iz 1964. (koje je napisao kad se umorio od toga da stranci pišu o Italiji i da je ili preterano vole ili preterano mrze) probao je da objasni svoju kulturu.

Vaše emocije su robovi vaših misli, a vi ste robovi svojih emocija.

Ali živeti zauvek sa srodnom dušom? Ne. Suviše je bolno. Srodne duše se javljaju u životu samo da ti otkriju drugi sloj tebe, a onda mogu da odu. Hvala bogu što je tako. Tvoj problem je to što ne možeš ovog da pustiš.

Jedna od mojih prvih cimerki u ašramu bila je sredovečna Afroamerikanka, posvećena baptistkinja i instruktorka meditacije iz Južne Karoline.

Jogini pak kažu da je ljudsko nezadovoljstvo puki slučaj pogrešnog identiteta. Nesrećni smo zato što mislimo kako smo samo pojedinci, sami sa svojim strahovima, manama, ozlojeđenošću i moralnošću.