Ugrizi život

Beogradski sajam knjiga 2012.

Upoznala sam veličanstvenost i prokletstvo samoće.

Većina ljudi je tužna (i neutešna) kada je sama. Ja sam tužna kada nisam sama. A sama sam kao kaktus u pustinji.

Ali više se plašim ljudi koji nalikuju nekima od njih. Bikova, ovnova, zmija… ljutih psića i olinjalih keruša

Doris Lesing kaže da je život navikavanje na nepodnošljive stvari

Nositeljka je posebnog priznanja Vlade Republike Srbije od 2008. godine za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije.

Pesme su joj prevođene na engleski, nemački, španski, italijanski, mađarski, norveški, japanski, poljski, makedonski…

Autorka je prve antologije ženske poezije Mačke ne idu u raj (2000), kao i antologije srpske urbane poezije, Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam (2009).

Objavila knjige eseja Mesto žudnje (2005) i Misliti sebe (2012).

Objavila izabrane pesme Najlepše pesme Radmile Lazić (2003, izbor i predgovor Nenada Miloševića), Srce međ zubima (2003, autorski izbor), Poljubi il ubi (2004, izbor i pogovor Tihomira Brajovića) i Zemni prtljag (2015, izbor i pogovor Bojane Stojanović Pantović).

Objavila je zbirke pesama To je to (1974), Pravo stanje stvari (1978), Podela uloga (1981), Noćni razgovori (1986), Istorija melanholije (1993), Priče i druge pesme (1998), Iz anamneze (2000), Doroti Parker bluz (2003. i 2004), Zimogrozica (2005), In vivo (2007), Magnolija nam cveta itd. (2009) i Crna knjiga (2014).

Piše poeziju, eseje, publicističke i prozne tekstove.

Radmila Lazić rođena je u Kruševcu.

Da lebdi/m izvan sebe, kao pahulja, kao Ja.

Sviđa mi se da negde živim drugi, ne nužno drukčiji, život.

Ni nalik mome, ali mnome obeležen.

Mnogostruk je moj život viđen očima drugih.

Znam da negde imam drugi život, onakav kakav nemam ovde.

Ali treba izdržati dok sve zemaljske ploče ne nalegnu jedna na drugu, kao gramofonske, i onda će se čuti beskrajna muzika sfera.

Ili bez misli, zagledani preda se ili kroz prozor.