Nebeska dvorišta: Žive slike – ćirilica

А најјаснија ми постаје истина да нешто, а можда чак и неко, постаје наш тек кад га напуштамо, остављамо, или губимо. Отуда је одрицање, у ствари, смислено, дубоко смислено. Одрицање је заправо потврђивање да одлазиш од некога или од нечега да би сачувао оно добро у себи и да би другога или друго сачувао од себе.

На крају, нису Хрвати наша брига, него ми сами, а ми се не кајемо и не настојимо постати бољима. Не поштујемо оно што имамо, него стално тражимо нове изговоре и нове идоле у разним људима, преварантима ове или оне врсте, и предајемо се запарложености, нераду и љености. У томе је наше богоодступништво и, ако се за њега не покајемо, ни ово мало што је остало наше више то неће бити.

Одсутно сам лутао погледом по набујалој води, а моје слутње постајале су све више пријетеће и све неумитније, као ријека преда мном која је некуд журила, а опет свашта памтила, можда највише усамљенике који су немоћно стајали на њеној обали.

У овом је свијету понекад оно што је истинито уједно и најмање вјероватно, јер људи најчешће ствари посматрају споља. Гледају одијело, кожу, пазе на ријечи и покрете, а нико се не загледа тамо гдје се ствари збиља догађају, у самог човјека.

Мајка је знала помало прекорно говорити да мене, кад ме снађе патња, три срца боле.

У овом је свијету понекад оно што је истинито уједно и најмање вјероватно, јер људи најчешће ствари посматрају споља. Гледају одијело, кожу, пазе на ријечи и покрете, а нико се не загледа тамо гдје се ствари збиља догађају, у самог човјека.

Отаџбина је у овој планини и у овом часу бакин хљеб, мајчина суза и очеве снажне руке које ме бацају у небо и хватају уз широк осмијех, пун наде и сигурности. То је оно кад осјећаш да ти небо није далеко и кад вјерујеш да га можеш пољубити, а земља ти није опасност. То је оно што ове људе држи овдје и не да им да се покрену. То је оно због чега се они осјећају тако сигурно у овој несигурности.

Ђед Петар је говорио да чим неко иде у милицију, с њим нешто није у реду јер он тамо иде зато што жели да покаже надмоћ или силу над људима.

А најјаснија ми постаје истина да нешто, а можда чак и неко, постаје наш тек кад га напуштамо, остављамо, или губимо. Отуда је одрицање, у ствари, смислено, дубоко смислено. Одрицање је заправо потврђивање да одлазиш од некога или од нечега да би сачувао оно добро у себи и да би другога или друго сачувао од себе.

Пред рат Вареш је постао познат по добром проводу и свему осталом што уз њега иде. Је ли то био знак надолазеће пропасти