Bekstvo u Kornvol

Nisam nasela na njegov izgovor da mu se istrošila baterija. Uvek ga je nosio uz sebe i neprekidno je razgovarao njime. Posao ga je u potpunosti gutao.

Digla sam oči, pripravna za njegov gnev, a on je umesto toga nakrivio glavu i osmehnuo se. Bio je previše plemenit. Lakše bi mi bilo da prihvatim njegovu srdžbu, povređenost, ali on je i dalje nudio ljubav.

Na veronauci je nastavnica opisivala pakao kao mogućnost da vidiš one koje voliš, ali nemogućnost da ikada više progovoriš s njima ili da ih dodirneš.

Ne sumnjaj u mene i ne sumnjaj u moju ljubav. Veruj mi, i dozvoli mi da idem za svojim srcem, jer ono me uvek vodi u pravom smeru. Upamti, ono me je dovelo i tebi.

Zauvek tvoja

Ponekad je dobro otići; tako se stiče širi uvid koji nam je potreban za povratak.“

„Čudno; meni su ljudi oduvek bili previše nestalni i nepouzdani. Knjige su mi bile bezbedniji oslonac.“

Dođe jedan trenutak kad moraš da se predaš i da se podvrg­neš svojoj sudbini. Mislim da sam predugo ratovao protiv sopstvene sudbine i da sam istrošio raspoloživu sreću.“

Divno je to čuti, ali sve to moram da osetim i sama, a ne da slušam od drugih. Moram da prelomim ko sam i šta sam, a ne da se uklapam u tuđa očekivanja.

mene se tu zahtevao moj mozak, a ne umeće ponašanja u društvu ili izgled.

, mene zanima da li čovek može istinski da krene s mrtve tačke ukoliko se prethodno ne suoči s demonima prošlosti.