Čuvarka priča

Priče su često neočekivane; ponekad su duhovite i zanimljive. Katkad su pune kajanja, a katkad pozitivne prema životu. Ona misli da joj ljudi pričaju možda zato što ona veruje u njihove priče. Oduševljava se onim neočekivanim a njihova preterivanja prihvata bez oklevanja.

„Odavno sam shvatio: ako slušam to malo ljudi što viče na mene, pridajem im više važnosti no što to zaslužuju; zapamtiću to što govore, to će me uznemiriti, i njihovi bučni glasovi širiće se unedogled, čak i kada vikanje bude stalo. Otud umesto toga vrlo pažljivo slušam tiše glasove – naime, većinu ljudi. Ljude koji održe savršeno predavanje a da niko ne zna.

On se naglo okreće prema njoj.

Priča o ženi koja je čitavog života, ako se izuzme onih pet godina, bila osujećena špijunka?

Mislim da se u ljudskim pričama otkriva ono najbolje od onoga što možemo da budemo.“

Možda je griža savesti kao bolest; može da se ima a da se ne zna za to.“

Možda suština života nije imati priču? Možda je suština uraditi nešto na šta s ponosom možeš da se osvrneš? Za šta misliš da te određuje.

možda katkad suština života nije imati priču; možda je suština naći jedan savršen trenutak.

Smatra kako priče treba da se temelje na stvarnom životu jer je uveravaju da nešto neočekivano ume da se dogodi, da u običnim, svakodnevnim ljudima postoje izuzetna snaga i dobrota i da, zbog toga, uvek ima nade.

Ti ljudi, oni tihi, kao da imaju nešto važnije da kažu.“