Zanimljiva istorija Srba u 147 priča

Београд је био преплављен дневним листовима, а њихов списак био је подугачак: Београдске новине, Трговински гласник, Вечерње новости, Мали журнал, Дневни лист, затим партијски листови: Самоуправа, Видело, Исток, Српска застава… а убрзо ће се појавити Политика, Правда, Одјек, За отаџбину и неколико недељних, повремених, боље рећи краткотрајних листова.

Нема сумње да се негде спрема ново издање, које ће нам протумачити оно што сада проживљавамо.

Историчар Албер Мале дошао је у Београд 1892. године да буде професор дипломатске историје малолетном краљу Александру и на двору остао две године. По повратку у родну Француску објавио је дневник из српске престонице. Записао је: „Поставите Србину питање: ’Шта си?’ Неће никада рећи ’Ја сам Србин из тог и тог краја’, него ’Ја сам либерал, радикал или напредњак’.“

Либерале је предводио Јован Ристић, напредњаке Милан Пироћанац и Милутин Гарашанин, а радикале Никола Пашић. Странке су се смењивале на власти, а одлазак у опозицију значио је губитак положаја, некад и слободе, а некад – и живота!

Глумицу Елизабет Тејлор (1932–2011) Амерички филмски институт прогласио је за највећу глумицу XX века.

По опредељењу Југословен, а по рођењу Хрват, римокатолик из Далматинске загоре где је живело претежно српско становништво, Мештровић је још од детињства слушао о Косовском боју.

по рођењу Хрват, римокатолик из Далматинске загоре где је живело претежно српско становништво, Мештровић је још од детињства слушао о Косовском боју. Сматрајући га централним догађајем балканске историје, он је планирао да у Видовданском храму распореди више од сто својих скулптура са мотивима из епског стваралаштва. Неке од њих урадио је током боравка у Паризу 1908/09. године.

Четрнаест година касније ово је Пери Тодоровићу, власнику Малих новина, првог таблоида у историји српске штампе,

Нашој будућности стоји на путу често само наша прошлост.“

Ово није ни из есеја Добрице Ћосића

Димитрије Туцовић се, међутим, жестоко противио ширењу српских граница у Првом балканском рату, називајући српско заузимање Косова империјалним освајањем. Он је сматрао да Косово припада Албанцима и залагао се за припајање Косова Албанији. Након покоља албанског становништва на Косову и Метохији и у северној Албанији, Туцовић је опомињао да је „извршен покушај убиства с предумишљајем над целом једном нацијом“, што је „злочиначко дело“ за које се „мора испаштати“