Maratonci trče počasni krug

Град моје младости остао је негде у даљини. Он данас за мене постоји само у сећању; избрисан је из стварног света и до њега не води ниједан обичан пут; до моје куће у Масариковој улици долазим само сећањем на људе које сам волео и којих одавно нема.

Не знам, али, јебеш ти живот кад сам себе почнеш да преповијаш и дојиш, кад сам себе водиш у шетњу, кад сам себе успављујеш и будиш, кад сам себе волиш, кад сам себе упишеш у школу и сам себи идеш на родитељске… Мало сам ја срања направио колико је ово друштво заслужило.

У животу сам урадио више него што сам очекивао и мање него што сам могао.

говорили сте: „Немогуће је!“ Могуће је! Кад човек има Вољу да се спасе, све је могуће!

СТАРАЦ: У данашњим новинама сам прочитао да је наш пријатељ Јанко Кукић у саобраћајној несрећи „лакше погинуо“. Сад не знам да ли је то штампарска грешка или је стварно толико баксуз да „лакше погине“.

НЕКО: Кад сам га последњи пут видео, рекао ми је: „Не осећам се добро, изгледа да сам јуче умро.“

СТАРАЦ: Човек умре оног дана кад изгуби вољу да живи. Сахране га 5–6 година касније. Зато наш доктор стално понавља да је воља…

СТАРАЦ: Можда ће, већ сутра, неко тако да узвикне. И појавиће се нека свемирска бића с великим рибарским мрежама од сребра и злата и рашириће мреже по земљи, и покупиће људе као велико јато срдела. Ако је човеку све храна, зашто и човек некоме не би био храна? Настаће цика и вриска. А мреже ће се дизати и односити нас према некој далекој планети, где су изграђене огромне фабрике за конзервирање људи. По шесторо у конзерви са доста машинског уља! На земљу ће, као лошу рибу, вратити само мајмуне да се поново претворе у људе. Али, господо, мајмуни су само једном пристали да буду људи и испали су мајмуни! То ће бити крај. Живели.

Алкохоличари су најстарија и највиталнија партијска организација. Чланство је фанатично, живот посвећен само једној идеји: како доћи до пића и, успут, пронаћи неки разлог да се пије.

УРОШЕВИЋ: Он је већ нешто друго. Он је био и остао доследна звер. На њега је човек увек могао да се ослони као на поштеног непријатеља, за разлику од ових ништарија.

Оно што говорим то и мислим, а оно што ти мислиш да други мисле, мисле само будале.

Ракијице, рако, ја те волим јако,

Ти ћеш мене, рако, у раку полако.