Ciao bella
- Prvi put objavljeno
- 2019
- Izdavač
- Laguna
- Prevodilac
- Gordana Breberina
Utisci
- Jovana 🪶📚je podelio/la utisakпре 10 месеци
O ženi punoj strahova, iz najranijeg detinjstva pa sve do današnjeg dana, od onih najbanalih kako uči u metro, otići u bioskop do teških trauma iz detinjstva, lošeg odnosa među roditeljima, mlađe sestrice koja je drugačije satkana i zauvek će ostati u svom svetu.
Do druge zemlje i novog jezika, novih prijatelja, kasnije supruga i sopstvene dece.
Najvažnije od svega toga imati oko sebe ljude koji vas vole, podržavaju i kažu bella možeš ti to.
I ti sama dobro znaš da i pored svih tih strahova možeš i moraš ti to. - Mandic Slavkaje podelio/la utisakпрошле године
Veoma interesantna,inspirativna, ohrabrujuća,emotivna autobiografska priča koja vam neda da odustanete od čitanja i razmišljanja jer je prosto prepuna ideja kako prevazići neke naizgled nepromostive teškoće na putu ka uspehu,ka sreći...najlakše je odustati od svega,jer nije lako uspeti..to mnogi rade jer misle da neće,ako ne dobiju ništa ni izgubiti ništa,da će samo ostati na čemu su i bili...ali varka,izgubiće i budućnost i sebe,i druge (niko ne voli gubitnike)..dobiti,dakako neće ništa,sem ubogih godina života ničim ispunjenih...zato ne odustajte nikad !
- Aleksandraje podelio/la utisakпре 9 месеци
👍Vredna čitanja🚀Čita se u jednom dahuOduvek mi je bilo teško da iskazujem svoja osećanja rečima. Stvari počnu da postoje kada ih imenujemo. Uvek sam mislila da će one nestati ako se pravimo da ne postoje.
Citati
- Marija Dinićje citiraoпре 5 сати
Oduvek sam, dakle, pisala. Na napolitanskom, italijanskom, francuskom. Oduvek sam obožavala da pišem, pokušavala da pronađem prave reči, savršene obrte, na najbolji način opišem neku situaciju ili trenutak, izrazim neku misao.
Volim da pišem zato što pisanje nije bučno. Pisanje nam omogućava da vrištimo u tišini, plačemo bez suza, komuniciramo ne govoreći.
Pričanje je zastrašujuće. - Marija Dinićje citiraoпре 10 сатиza koju ne hajemo pre trudnoće, a koja je tako važna kad prestane da obavlja svoje osnovne funkcije! Volela bih da pronađem žene slične sebi. Nesavršene, često nedorasle situaciji. Majke koje se ne oduševljavaju svom novorođenom decom na svetu zato što priznaju da je većina stvarno ružna. Majke koje preskaču stranice kad uveče čitaju priču za laku noć. Ukratko, normalne majke. One sigurno postoje, zar ne?“
- Marija Dinićje citiraoпре 10 сати„A šta tražite?“
„Neko mesto na kome ne bih osećala grižu savesti. Mesto na kome bi se sve majke okupljale uveče, posle napornog dana, i smejale se svakodnevnim zgodama i nezgodama. Želela bih, takođe, da srušim sve te tabue o majčinstvu i trudnoći, koja ne mora da bude srećno razdoblje, o majčinskom instinktu, koji ne mora da bude urođen, o toj prokletoj međici,
