Jedna noć sa vojvodom

je drugačiji svet, u koji nisam sasvim sigurna da mogu da se uklopim. Ili da to želim.

Muškarci moraju da budu uspešni, bogati i glasni. Žena mora biti poslušna, veoma lepo obučena i da nema mišljenje ni o čemu.

On je osvojio moje srce i ja sam, užasnuta, shvatila da ga nikada neću dobiti natrag.

Daleko od očiju, daleko od srca? Ili razdvojenost zbližava ljude?

Kako nešto tako lepo, pitam se, može biti tako slomljeno i mračno? Ali tu i tamo vidim treptaje svetlosti.

„Kakvo je vino?“
„Ukusno.“
„A društvo?“
„Zbunjujuće.“
„Kako to?“
„Zato što ne shvatam da li želi da me natera da vrištim od zadovoljstva ili frustracije.“

U tom času shvatam, neupitno, da želim da mu dopustim da mu se prepustim. Da me zadovolji. Ne mogu da zamislim osećanje uzbudljivije od ovog koje me sada obuzima, ovu radoznalost, ma koliko da je neočekivana, koja vlada mnome

„Žena nezavisnog uma predstavlja opasno stvorenje, slatka Elajza.“

On je osvojio moje srce i ja sam, užasnuta, shvatila da ga nikada neću dobiti natrag.

Čini se da se može ispostaviti fatalnim ako pokažete da imate mozak.