Zašto mi to niko ranije nije rekao

Preokupirani stil afektivnog vezivanja može da se ispolji kao potreba za stalnim uveravanjem da ste voljeni i da partner neće da vas ostavi. Osobe sklone preokupiranom stilu afektivnog vezivanja možda su odrasle u sredini gde se nisu osećale sigurno misleći da se njihovi staratelji neće vratiti, gde im ljubav nije stalno pružana ili gde staratelji nisu uvek reagovali na njihove potrebe i nisu uvek bili prisutni.

Preokupirani stil afektivnog vezivanja mogu da karakterišu sledeći obrasci ponašanja: udovoljavanje drugima, poteškoće pri izražavanju sopstvenih potreba ili izbegavanje suprotstavljanja ili sukoba, usmerenost na zadovoljavanje partnerovih potreba na štetu sopstvenih.

Moć koju ima neka misao ogleda se u tome koliko verujemo u nju. Koliko verujemo da je istinita i smislena. Kad tako pratimo sopstveni tok misli, počinjemo da uviđamo šta one zapravo jesu i šta nisu. Misli nisu činjenice.

Umesto da se nadate da će vam život biti bolji u budućnosti, kako bi bilo kad bi život već sada imao smisao i svrhu tako što biste živeli u skladu s onim što vam je najvažnije? I dalje biste svom snagom mogli da težite promeni i ostvarenju ciljeva ali pritom ne biste čekali da život dobije smisao jer biste to već imali.

U svojoj knjizi Zamka sreće, Ras Haris objašnjava da su emocije kao vremenske prilike. One se stalno kreću i menjaju, nekad predvidljivo, a nekad iznenada i neočekivano. Emocije su uvek deo našeg iskustva. Međutim, isto kao i vreme, neki trenuci su prijatni a drugi se teško podnose.

Samopouzdanje je kao kuća koju gradite za sebe. Kad odete na neko novo mesto, morate da sagradite novu. Međutim, mi tada ne počinjemo od nule. Kad god zakoračimo u nepoznato i oprobamo se u nečem novom, postajemo ranjivi, pravimo greške, prevazilazimo ih i gradimo samopouzdanje, mi otvaramo novo poglavlje u životu uz dokaz da smo sposobni da prođemo kroz teške izazove. U sebi nosimo potrebnu hrabrost da iznova rizikujemo uz veru u pozitivan ishod.

Naše telo i mozak dobijaju informacije o tome šta radimo i kako to radimo, što utiče na to kako treba da se osećamo. Zato umnogome možemo da promenimo svoje raspoloženje ako preusmerimo pažnju na ono što nam je najvažnije i na to kakva osoba želimo da budemo dok se suočavamo s problemima.

Kad verujete u nešto, mozak je takav da će temeljno analizirati okruženje i tražiti bilo kakav nagoveštaj da je vaše verovanje tačno.

Ako dozvolimo prisustvo svih misli ali izaberemo one kojima ćemo posvetiti vreme i pažnju, to može imati snažan uticaj na naše emocionalno iskustvo.

Mnogo je teže promeniti identitet kao anksiozna osoba nego jednostavno ublažiti anksioznost.

Postupanje suprotno porivu je svesno nastojanje da se suprotstavite onom što vam emocije govore da uradite.