Putevi svile

„U razgovoru s njim zaključio sam da nije reč o praznom, nego o neiskorišćenom mozgu.“

Dok su se suparnici sukobljavali, istorija je preoblikovana da naglasi događaje, teme i ideje koji se mogu iskoristiti u ideološkim

Istorija je izobličavana i zloupotrebljavana radi učvršćivanja stava da uspon Zapada nije samo prirodan i neizbežan, nego je i nastavak onoga što se zbivalo nekada.

Iako se prvi put kao „velika turneja“ spominju 1670, takve ekspedicije nastale su stoleće ranije, kada je putovanje u Italiju postalo prilika za kupovinu vrhunskih antikviteta i pomodnih umetničkih dela čije su cene skakale s porastom broja posetilaca.

Umesto središta međunarodne trgovine i visoke politike, Venecija, Firenca i Rim postali su stanice na turističkim putanjama novopečenih bogataša.

Uskoro je grad počeo da se svesno preobražava iz trgovačkog središta u centar raskalašnog života i radost sladostrasnika.

Evropa je postala kontinent s dve brzine: stara Evropa istoka i juga koja je vekovima dominirala sada je zaostajala i tapkala u mestu, a nova Evropa severa i zapada je cvetala.

Ovim je Italiji i Jadranu odzvonilo. Gradovi-države već su zaostajali u trci zbog novih puteva kojima se roba neposredno dostavljala najbogatijim kupcima, a uz duboko ukorenjena međusobna suparništva nisu imali izgleda protiv grupacija gradova sposobnih i spremnih da združe sredstva.

Priliv prihoda iz gusto naseljenih oblasti bio je pouzdaniji i bio je dobar temelj za kredite. Holandska republika i Engleska mogle su da pozajmljuju više i pod boljim uslovima nego njihovi trgovački i politički suparnici.

Zemlje s više gradskih centara imale su značaju prednost od država s većinski seoskim stanovništvom. Bilo je mnogo lakše, brže i delotvornije prikupljati poreze u gradovima, između ostalog i zato što je trgovinska razmena u gradovima bila mnogo brža nego na selu.