Staklena kupola

Isuviše dobro je poznavala muškarce da bi ih volela.

Imati ne znači i posedovati. Čovek može da ima i ono što ne želi. Posedovati znači imati i uživati u onome što se ima

Godine su čudo. Sobom nose iskustvo, ali nose i umor…

Puka činjenica da postojimo već može da nam nanese zlo

Vreme je sporo teklo. Otkucaji sata potiskivali su tišinu, uporno su hteli da je odagnaju, ali tišina se branila svojom gustinom i težinom, u kojima su se gušili svi zvukovi. Neumorno su se nadmetali, zvuk sa upornošću očajanja i izvesnošću smrti, a tišina sa nehajem večnosti.

Život ne vredi više od dve suze

Navike, zavisnost, prežvakane reči, uhodani pokreti, jednolični prijatelji, neprijatelji bez iskrene mržnje, sve se usporava. Život punih pluća! Ko ovde može da kaže da živi život punim plućima? Svi mi oko vrata nosimo jaram jednoličnosti, svi mi iščekujemo đavo bi ga znao šta! Da, svi iščekujemo! Neko više, a neko manje zbunjen, ali svi nešto očekuju… Običan svet!

Život treba da bude zainteresovan, uvek zainteresovan, da se pruža i tamo i onamo. Posmatranje je ništa. Prisustvovati znači biti mrtav. To je ono što je on hteo da kaže. Nije bitno da se bude tamo i ovamo, život mora da se živi, da ne bude samo jedan obični tok, skoro životinjski, nesvestan kao proticanje vode na izvoru. Ali kako živeti? Gde živeti? Kako i gde, to je pitanje iz kojeg proističe još hiljadu pitanja. Nije dovoljno reći da život treba da se živi.

Skriveni smisao života… „Ali skriveni smisao života je da život nikakav skriveni smisao nema.“

čak i kad možemo da žmurimo, treba da držimo oči otvorene…